Ромни међу својима

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Леп септембарски дан у лепом парку у насељу Ферфакс, на северу државе Вирџинија, тридесетак километара јужно од Вашингтона.

На тротоару поред ограде већ пре девет ујутру формирана је дугачка колона у којој се стрпљиво чека, јер на улазу у парк сваки посетилац бива подвргну безбедносној контроли. Не додуше тако стриктној као на аеродромима, али ипак детаљној.

За ову прилику, у околини су на неколико сати суспендована правила о забрани паркирања на улицама. Ферфакс је иначе насеље боље стојећег дела америчке средње класе, што, између осталог, подразумева и да његових око 20.000  становника живе углавном и кућама са лепо уређеним травњацима. Као и другде, урбанистички ред је савршен.

Ванредни догађај овде у четвртак пре подне био је „победнички митинг” Мита Ромнија, председничког кандидата републиканаца и изазивача Барака Обаме на изборима који се одржавају 6. новембра. Ромнијев штаб је очигледно проценио да он треба да сврати и овде – јер је Вирџинија, а поготово овај њен део,  једна од неколико још неопредељених држава које ће одредити исход председничке трке.

Парк, са оближњим комплексом за голф, такође сведочи о стандарду житеља Ферфакса: његова трава је добро одржавана, љуљашке и тобогани за децу су више класе, тениски терени просто маме да се на њима заигра.

Поред реда пролазе предузетници који нуде капе, мајице и беџеве са Ромнијевим ликом и, наравно, сендвиче: предузетништво пре свега. „Ја сам створио свој бизнис, а не влада”, истиче републиканску идеологију већ на својој униформи један од њих.

Иако је митинг локални, организација је професионална: велико обезбеђење, тајни агенти у тамним оделима које одају дискретне слушалице у ушима, мноштво волонтера који деле летке (али и посетиоце послужују водом).

Новинари могу да уђу преко реда, и за нас је ограђен посебан део иза простора за учеснике, са столовима, прикључцима за струју и сниматељским платформама. Да ништа није препуштено случају, сведоче и упаљени рефлектори окренути према бини: да камере кандидата не би ухватиле у лошем светлу.

Иза бине је велика америчка застава, а поред ње панои на којима пише „Ромнијев план са снажнију средњу класу”. Шта је у том плану, питам госпођу у плавом костиму којој прилазе многи учесници. Тек тада сам увидео и зашто: она је Барбара Конок, делегат (посланица) из овог краја у Скупштини Вирџиније и председавајућа организационог комитета овог скупа.

У плану је, каже, пре свега смањивање пореза „да би средња класа однела више кући”, затим подстицање малог бизниса, развој локалног предузетништва… А све то да се „економија покрене”. А онда додаје: „Мит Ромни је имао успеха у сваком свом подухвату, имаће и у овом”.

Прилазима потом једном господину са Ромнијевим беџом. Кад сам рекао да сам новинар, подозриво ме је погледао. „Немам поверења у вас”, одмах је рекао. „Ви изокрећете ствари и пристрасни сте”.„Зашто мислите да сам пристрасан?”, узвратио сам.„Па то је јасно, чим ме питате о Миту Ромнију, мора да навијате за другу страну”, гласило је његово објашњење.

Пристао је ипак да образложи своју подршку Обамином ривалу. „Ромни је човек који је остварио амерички сан. Почео је са веома мало, иако ви пишете да је рођен богат. И ја сам дошао у Вашингтон без ичега, али сам у животу постигао више него што сам икад замишљао, зато што Америка пружа прилику за то. Такве прилике ће нестати ако у следеће четири године председник остане Обама. Са њим смо постали социјалистичка земља, као највећи део Европе. Не бих поредио неког ко је направио четврт милијарде са неким ко је водио кухињу за сиротињу, мада смо ми републиканци веома дарежљиви људи…”.

Одбио је међутим да ми каже име и да се фотографише. „Знам, ви ћете да искривите све што сам рекао”, објаснио је своје одбијање, али није пропустио прилику да ми да још једну републиканску поуку о Америци: „Ако је неко овде сиромашан, то значи да је лењ”.

Разговарао сам и са Синди Хан, пензионерком (на митинг је дошао углавном старији свет, ваљда зато што је одржаван у радно време), која ми је, другим речима, испричала сличну причу:„Наша земља је капиталистичка, није социјалистичка, где влада узима свачију зараду и то прераспоређује. У капитализму људи морају да буду мотивисани, да им се рад исплати. Обамина влада међутим верује да сви треба да будемо једнаки. Ако се тако настави, сви ћемо једног дана заиста бити једнаки, али и сиромашни, као остатак света. Ја сам имигрант, дошла сам из Јужне Кореје пре много година и захвална сам америчком систему који ми је пружио прилику да више зарађујем и боље живим.  Обамина политика је ако тешко радите, то што зарадите треба да дате лењивцима. Данас у Америци, 50 одсто људи се вози у колима која вуку других 50 одсто”.„Мислим да је Обама добар човек, али жао ми је, мора да оде, јер нема ни довољно искуства ни знања, ни о свету ни о америчкој економији”, закључила је.

Митинг је почео тачно у 11. Прва је говорила Деби Муњо, мајка две ћерке, која је, као и њен супруг, имигранткиња из Колумбије. Најпре је критиковала Обаму што им је отежао бизнис (имају малу грађевинску компанију која гради бензинске пумпе), а онда хвалила Ромнија.

И следеће три говорнице биле су жене, све три пореклом из Азије. Сутрадан сам у локалним новинама прочитао објашњење за такав сценарио: Обама много боље стоји међу женама, а у Ферфаксу је последњих година повећан број становника азијског порекла…

А онда је, после око 50 минута, у парк прво ушао велики црни џип, а онда специјални аутобус који је покретни кабинет Мита Ромнија.

Кандидат за 45. председника Америке био је спортски обучен: панталоне и кошуља са заврнутим рукавима. Руковао и грлио са онима из првог реда, узео у руке неколико беба, на кратко уживао у овацијама, а онда се прихватио микрофона.

Говорио је 20 минута. Говор је био елоквентан и уверљиво саопштен – са драмским паузама и променом ритма, што ће рећи да је добро увежбан.

Често је прекидан овацијама, јер је убеђивао оне који су већ убеђени да је баш он тај који ће да обнови Америку и сачува угрожени „амерички сан”. „Ваш оптимизам је и мој оптимизам, Америка се враћа…”.„Ро-мни, Ро-мни, Ро-мни…”, скандирали су следбеници којих је било око хиљаду, можда нешто мање или више, али онолико колико без проблема попуњава простор величине једног тениског терена.

Обећао је да ће помоћи предузетништво тиме што ће смањити регулативу и снизити порезе. Пошто је „онај председник” (Обама) много повећао бирократију, он ће и то променити. „Не треба нам више владе, треба нам више предузетника и више слободе за амерички народ”.

Ако он постане председник, Америка ће, поручио је, за осам година постати енергетски независна.

Уследио је громки аплауз када је рекао да ће укинути „Обамакер”, то јест поништити реформу здравстевног осигурања коју је 2010. изгласао Конгрес.

Обаму је, по њему, крив за све што је данас лоше у Америци, нагласио је неколико пута, што је била музика за уши оних који су дошли да га чују.

Испраћен је скандирањем, махањем заставицама и ведром музиком из разгласа.

Најновија истраживања показују иначе да је Обама у благој предности у Вирџинији и другим „критичним” државама. За идућу недељу заказан је и његов митинг, у Манаси, такође на северу Вирџиније.

До избора је преостало још 49 дана.