Ништа без фискалног рачуна

Београдска тржишна инспекција свакодневно прими просечно двадесетак пријава незадовољних потрошача, а најчешћи разлози за позивање у помоћ инспектора јесу разне рекламације на купљене производе попут техничких апарата, обуће и гардеробе, каже Бранко Јанковић, из тржишне инспекције.   
Када су у питању законска права домаћих купаца важно је разграничити да ли производ који се рекламира поседује гарантни лист или је роба продата без гаранције. Уколико роба има гаранцију (као већина техничких уређаја, аутомобили и слично)  купац има право да се обрати овлашћеном сервису где ће бити процењено да ли, рецимо, веш-машина или шпорет могу да буду поправљени. Рок за одговор сервисера је 45 дана од тренутка рекламације.

– Када се техничка роба поквари купци су често у заблуди јер мисле да продавац мора одмах да им изда нови производ. То, међутим, није тачно. Процедура је следећа: покварена роба се испоручује не трговцу, већ сервису који има максимални рок од месец и по дана да поправи уређај. Тек ако поправка није могућа, обавеза увозника, односно произвођача или у крајњем случају трговца, јесте да потрошачу, по његовом избору, да нову ствар или му врати новац – објашњава наш саговорник.

За одлепљене ђонове на ципелама, рашивене џемпере или уфлекане панталоне важе потпуно другачија правила. Тржишни инспектори истичу да потрошачи који после "шопинга" ревносно чувају фискалне рачуне имају заиста велике шансе да остваре сва своја права. Ово се, наравно, односи на робу, углавном гардеробу, за коју продавац не издаје гарантни лист. Због тога је важно упозорити да без фискалног рачуна нема ни могућности за рекламацију. У супротном, купац има право да чак до шест месеци после куповине пријави скривене мане или недостатке купљене робе.

– На пример, установите да вам се ђон на ципели после једног или два ношења одлепио... Продавац је у обавези да прими такву робу и дужан је да за осам дана обавести потрошача да ли уважава рекламацију. Уколико је прихвати, његова обавеза је да купцу, у наредне две недеље, понуди нове ципеле или му исплати онолико новца колико су ципеле коштале, али на дан рекламирања – каже Бранко Јанковић. До проблема у односима трговац–купац често долази баш  због чињенице што законски прописи омогућавају продавцу да незадовољном купцу врати и знатно мање новца него што је он ту робу платио. То се догађа када је управо тај пар обуће, у међувремену, био на "тоталном" снижењу.