Батине уместо извињења

Српски купац је, оцењују стручњаци поводом Светског дана потрошача, у групи најсиромашнијих на Старом континенту. Његова потрошачка корпа још је без "панцира", иако је крајем претпрошле године донет Закон о заштити потрошача. За разлику од његове европске "сабраће", недовољно је информисан, без много права на избор, често не може да задовољи основне животне потребе. Највише новца троши на храну и најчешће не зна коме да се пожали када га трговац изигра. Статистички, он има плату од око 300 евра, а за покривање јануарске потрошачке корпе, према подацима Министарства трговине, било му је потребно 10 одсто више новца. За разлику од 2001. године када је безмало три плате "пунило" једну просечну корпу, ово се може тумачити као побољшање.

Међутим, стручњаци упозоравају да то никако не треба схватати као задовољавајући ниво животног стандарда. Према речима Петра Богосављевића, председника Покрета за заштиту потрошача, реална куповна моћ је вештачки уздигнута, јер најмање грађана Србије може да се уоквири у рам са сликом просечног купца.

– Постоји  група оних који купују у складу са жељама, не обазирући се на цене. Највише је, ипак, потрошача који не могу да задовоље ни основне потребе – купе храну и плате комуналије. Због монопола на тржишту, њихово право на избор је ограничено. За много мање новца купују скупљу робу него купци у окружењу –  каже Богосављевић и додаје да је положај потрошача на незавидном нивоу зато што држава и трговци још не схватају да су захтеви купаца аксиом у тржишној привреди и да њихов глас мора да се чује.

Према његовим наводима, домаће тржиште је преплављено робом лошег квалитета, посебно обућом, одећом и техником. Богосављевић се противи ставу да је наше сиромаштво узроковало пад квалитета робе на тржишту.

– Нису српски потрошачи мање интелигентнији од Енглеза, који одавно пазаре по правилу "нисам довољно богат да купујем јевтине ствари". Овде се већ годинама толерише увоз нижеразредне "бофл" робе. Ипак, морам да истакнем да су по питању квалитета основних животних намирница, ствари у последњих неколико година, ишле наруку овдашњим купцима. Примера ради, 1996. године чак 85 одсто узорака млека није испуњавало основне микробиолошке стандарде. Сада се ситуација осетно променила набоље – вели Богосављевић.

Он истиче да се често заборавља на положај купаца у унутрашњости. Готово је немогуће, каже Богосављевић, упоређивати престоничко и, рецимо, бујановачко тржиште.

– То су два различита света. Тамо је однос продавца према купцу много суровији. Недавно се Покрету јавио Бујановчанин који је у радњи купио компјутер. Иако нов, уређај је почео често да се квари. Када је мајстор погледао рачунар, установио је да су у кућишту постављени стари саставни делови. Купац се пожалио продавцу и, уместо извињења, умало да добије – батине! У унутрашњости се често продаје роба којој је истекао рок, а право на рекламацију се веома тешко остварује – каже Богосављевић, који овакве потрошаче упућује да се јаве неком од удружења које ће их у складу са Законом за заштиту потрошача, информисати о њиховим правима.