Судско право у служби правосуђа

Судско право ускоро би могло да буде посебан предмет на правним факултетима и посебна грана права. То је „жив” предмет који се бави врло практичним питањима организације и рада судова, а студенти у оквиру наставе одлазе на суђења.

– Ниједна грана правне науке не изучава са чим се све судија суочава када доноси пресуду или одређује казну. Управо судско право треба да изучава и тај део судске праксе – каже др Срето Ного, професор кривичног и судског права на Факултету за државну управу и администрацију.

Судско право би требало и научно да афирмише судску власт као трећу и посебну грану власти, поред извршне и законодавне.

– Студенти на правним факултетима уче о организацији и уређењу судова само у оквиру уставног права, где је нагласак на Уставном суду. Међутим, о устројству судских система, како у Србији, тако и у свету, мало се учи. Судско право код нас је нарочито актуелно последњих година, због промене судске мреже и сета правосудних закона који ће већ други пут бити измењени и допуњени– каже др Ного.

Судско право проучава одредбе великог броја закона и прописа, на основу којих раде судови и тужилаштва. Ту је најпре „правосудни сет”: Закон о седиштима и подручјима судова и тужилаштава, Закон о судијама, Закон о јавном тужилаштву, Закон о уређењу судова, као и закони о Високом савету судства и Државном већу тужилаца.

Како суда нема без грађана и суђења, судско право се бави и законима о кривичном, парничном, ванпарничном и управном поступку, као и Законом о адвокатури, Законом о извршењу и обезбеђењу, Законом о извршењу кривичних санкција, па и Законом о одузимању имовине стечене криминалом, и још многим другим.

– Нарочито је важно разграничити шта ради извршна а шта ради судска власт, као равноправни носилац једног од три стуба државне власти у демократским земљама. Није добро да извршна власт прописује организацију и уређење судова и начин избора судија. О томе треба да одлучује судска власт. Још се Монтескје залагао да судије бира народ на непосредним изборима, а такве изборе може да организује судска власт – каже др Срето Ного.

Развој судског права управо има за циљ да оснажи судску власт и допринесе ауторитету и достојанству правосуђа. Оно проучава не само избор и разрешење судија и тужилаца, него и њихове плате и одговорност, не само у Србији него и у најразвијенијим судским системима у свету.

Судско право објашњава и зашто се не може у свакој држави на исти начин применити правило о броју судија у односу на број становника. Открива како је организована мрежа судова у зависности од географских и разних других специфичности једне државе и зашто је добро познавати судски пословник.

Посебно анализира тужилаштво, адвокатуру, улогу омбудсмана, правобранилаштво и арбитражу као миран начин решавања спорова.

Судска власт се разликује од друге две гране власти по томе што непосредно решава конфликте између грађана или између правних лица, а законима је јасно прописано који је суд надлежан за коју врсту спора. Само суд, као носилац државне власти, има право да кажњава. Управо то га разликује од извршне и законодавне власти.

– Догађа се да дипломирани правници не знају који су судови опште и посебне надлежности. Збуњују их и честе промене закона, којима се мењају и називи и надлежности судова – каже др Ного.

Уџбеник „Судско право”, које се као посебан предмет код нас изучава само на Факултету за државу управу и администрацију, преведен је недавно и на руски језик. Објавило га је Министарство образовања и науке Руске федерације, а 27. септембра имаће и промоцију на универзитету „Ломоносов” у Москви, где је део обавезне литературе у настави.

--------------------------------------------------------------

Грб и застава у свакој судници

Сваки суд у судској згради обавезно на видном месту мора истаћи назив и седиште суда, грб и заставу државе. У свакој судници обавезно морају бити истакнути грб и застава. Посебним законом се прописује шта мора да садржи печат сваког суда.

„У судовима у Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо. У судовима, одељењима изван седишта судова и судским јединицима, у службеној употреби су и други језици и писма, у складу са законом”, стоји у Закону о уређењу судова.