Расхлађивање

У предстојећим летњим месецима остаје нам да се окренемо начинима којима бисмо "доскочили" врелини и у домове вратили осећај угодности, задржали добру концентрацију и очували здравље и добро расположење.

КЛИМА-УРЕЂАЈИ
Рационалном и правилном употребом клима-уређаја може се постићи пријатно, здраво и чисто окружење. Најсавременији системи поред тога што регулишу температуру ваздуха, контролишу и његову влажност и ниво јонизације и филтрирају честице прашине, полена, микроорганизме и друге загађиваче. Међутим, неупућеност корисника при избору уређаја, њиховог инсталирања и коришћења, а посебно одржавања, може озбиљно да угрози здравље.

УТИЦАЈ НА ЗДРАВЉЕ
Превелика разлика између спољашње температуре и температуре у климатизованим просторијама није препоручљива. Нагле промене температуре амбијента узрокују реакције људског организма сличне онима које изазива веома висок ниво стреса.

Органски материјал који се у расхладним уређајима нагомилава, попут честица полена, делова мртвих инсеката, остатака перутања коже људи и животиња, спора гљива, делова биљака, песка и слично, у комбинацији са кондензованом влагом представља одличну подлогу за развој микроба. Ова појава изазива различите негативне последице по здравље људи, од алергијских реакција и различитих инфекција, преко болести респираторних органа и учесталих главобоља, до најопасније "легионарске болести" која се првенствено појављује у великим расхладним торњевима.

ОДРЖАВАЊЕ
Исправно и редовно одржавање не само што чува ваше здравље, већ и омогућава да систем ефикасније ради и смањује трошкове расхлађивања. Неопходно је да се једном годишње темељно очисте спољашње и унутрашње јединице. Најбоље је позвати стручњака који ће такође отклонити и друге проблеме попут евентуалног цурења, дотрајалости појединих делова и сл. Сами власници треба да најмање једном месечно чисте филтере и мењају их редовно према упутству произвођача. Треба контролисати и спољашње отворе за довод и одвод ваздуха. Лишће, трава и друге нечистоће могу да отежају циркулацију ваздуха. Једном месечно треба такође проверити освеживаче система базираних на циркулацији воде и оних са испаривачима.

ИЗБОР
Капацитет расхладног уређаја одређује се пре свега према величини просторије. Површини просторије од, рецимо, двадесетак квадратних метара одговара уређај капацитета шест BTU (British Thermal Units), површини од 36 квадрата одговара девет BTU, за стан од 60 квадрата биће довољно 12 BTU, а стану од 130 квадрата 23 BTU, да поменемо неке вредности које могу да послуже као оријентир. Ове вредности треба прилагодити другим факторима попут концепције градње, нивоа активности људи у просторији, релативне влажности ваздуха, температуре околног простора, осунчаности фасаде и сл.

Честа је заблуда да се инсталирањем расхладног система већег капацитета постиже бољи резултат. Напротив, ефикасност хлађења се смањује, а потрошња енергије повећава. Клима-уређаји поред хлађења такође и суше ваздух. Уколико су превелики, охладиће просторију пребрзо при чему неће стићи да отклоне влагу. У том случају просторија остаје попут подрума, непријатно хладна и влажна.

ПОСТАВЉАЊЕ
Клима-уређај треба поставити тако да не дође до појаве такозваних мртвих зона, односно делова простора у којима се ваздух задржава и где се акумулирају загађујуће честице опасне по здравље. Такође, код система са изменом ваздуха отвор за усисавање треба поставити што даље од отвора за избацивање унутрашњег ваздуха да се овај не би враћао у просторију, што погодује развоју микроорганизама. Боље је да отвор за усисавање буде фиксиран на што већој висини, да се не би убацивао загађен ваздух из спољашње средине.

Да би расхладни уређај што ефикасније радио, треба да је што даље од извора топлоте, како унутрашњих, тако и спољашњих. Идеална локација је северна фасада куће или осенчено место заштићено зеленилом. Спољашњи део клима-уређаја може да се заштити од сунца и једноставном надстрешницом.

ТЕМПЕРАТУРА
Најновија истраживања показују да лети већини људи одговара опсег температуре од 23 до 26ºС (зими се оптимална температура креће од 20 до 24ºС). Тек при температурама вишим од 26ºС долази до осећаја нелагодности и пада продуктивности рада. Уколико постоји струјање ваздуха, можемо се осећати комфорно и на 28ºС.

Стручњаци указују да је најбоље подесити температуру на 25ºС током врелих месеци. Првобитно подешавање на нижу температуру, на пример 21ºС или ниже, неће убрзати хлађење просторије до 25ºС! Клима-уређаји хладе ваздух једнаком брзином без обзира на подешавање и зато оставите термостат на миру. Температуру треба подешавати поступно повисујући је или снижавајући за по један степен. Испробајте свако подешавање недељу дана док не пронађете оптимално решење при коме се сви укућани пријатно осећају.

ВЕНТИЛАТОРИ
Клима-уређаји, ценама од неколико стотина до више од хиљаду евра и повећаним рачунима за струју који их прате, и даље су, нажалост, недоступне многим домаћинствима у Србији. Приступачније решење у борби против жеге представљају вентилатори. Има модела који се могу набавити и за мање од хиљаду динара. Они не снижавају температуру, али због циркулације ваздуха просторија делује свежије и високе температуре се лакше подносе.

Стони и подни вентилатори су практични јер не заузимају много места. Могу да се поставе у свакој просторији и да се склоне кад више нису потребни. Плафонски вентилатори могу бити и упечатљив декоративни моменат у просторији. Често се комбинују са светиљкама. Савремени модели имају квалитетне бешумне моторе. Лети они могу учинити да се на 27ºС осећате као да сте у просторији расхлађеној до 22ºС. Вентилатори могу бити и одлична допуна клима-уређајима: тако можете термостат подесити на вишу температуру и уштедеити и до 30 одсто енергије. Зими, плафонски вентилатори циркулишу (под условом да имају реверзибилан мотор) топао ваздух који се акумулира у горњим зонама простора.

Пречник плафонских вентилатора одређује се према површини собе. Површини простора од око 25 квадрата одговара пречник од око 115 сантиметара. Идеална позиција је средина просторије. Када су сувише близу плафону циркулација ваздуха је смањена, али их никада не треба постављати ниже од 215 сантиметара од пода просторије, нити ближе од 60 сантиметара од бочних зидова или ивице косог плафона.

ЈЕДНОСТАВНЕ МЕРЕ
Положај објекта, односно стана у односу на стране света и суседне зграде, могућност директног сунчевог зрачења, исправно постављена термоизолација одговарајуће дебљине и распоред прозора на објекту само су неке од грађевинских мера којима се регулише унутрашња микроклима. О њима треба водити рачуна приликом пројектовања и градње. Међутим, и сасвим једноставне мере, попут навлачења завеса, могу знатно да допринесу смањењу топлоте и уштеди енергије која се троши на климатизацију. Ево неких јефтиних и једноставних начина да победите врућину.

Обезбедите засторе, тамне, густо ткане завесе, шалукатре, ролетне или венецијанере за источне и западне прозоре.

Одложите активности које генеришу топлоту, попут кувања, прања веша и слично, до вечери или раног јутра.

Уколико сте у могућности, кувајте и правите роштиљ у дворишту. Нису узалуд наше баке имале издвојене летње кухиње у башти.

Потрудите се да снизите ниво влаге. Повећана влажност ваздуха смањује могућност тела да се путем знојења ослобађа сувишне топлоте. Низак ниво влаге такође пролонгира и век трајања опреме простора.

Држите прозоре и врата затворене током врелих дана. Проветравајте просторије када зађе сунце.

Поставите надстрешнице над прозорима окренутим ка југу.

Једном месечно чистите филтер расхладног уређаја када је у сталној употреби. Прљави филтери смањују проток ваздуха и могу повећати потрошњу енергије, па тиме и трошкове, за пет до 15 посто. 

Офарбајте кућу и надстрешницу у бело или неку другу светлу боју.

Распоредите стратешки дрвеће и друго зеленило око куће, тако да обезбедите сенку и заклон где вам је потребно.

Туширање ослобађа велике количине топлоте и влаге. Отворите прозор да топлота што пре изађе из куће.

Електрични уређаји попут компјутера или телевизора такође ослобађају доста топлоте и треба их искључити када се не користе. Боље изађите из куће и прошетајте на свежем ваздуху.