Јавни дуг није био тајна

Млађан Динкић, министар финансија и привреде, изјавио је у „Утиску недеље” да су „неки људи из Демократске странке, а пре свега Цветковић” лагали јавност и кршили закон, да је део јавног дуга за прошлу годину сакривен, а да због тога нису критиковани. Са друге стране, Мирко Цветковић, бивши министар финансија је то демантовао и додао да није тачно да је било шта скривано и фалсификовано. Негирао је и да је у том смислу давао инструкције било коме.

Душан Никезић, бивши државни секретар у Министарству финансија, сматра да је Динкићева изјава бесмислена и да представља покушај да се скрене пажња са расправе о ребалансу чија ће примена довести до пада стандарда грађана.

– Држава се задужује искључиво на тржишту, тако да је о свакој промени јавног дуга упућена стручна и целокупна јавност. Стога је потпуно нетачна тврдња да је Министарство финансија сакрило било који податак од грађана Србије, односно да је било ко вршио притисак да се подаци о јавном дугу не објављују – казао је Никезић.

Шта је од свега тога тачно?

Истина је да је Министарство финансија проценило јавни дуг на крају прошле године на 45,1 одсто бруто домаћег производа. Према Динкићевој процени он је био око 50 одсто БДП-а. У истом тренутку (дакле стање на 31. децембар 2011) Фискални савет је ниво државних задуживања проценио на 46,4 одсто, а касније када је статистика кориговала БДП удео је повећан на 48,9 одсто. Да је спорења око тога било сведоче и две изјаве Душана Никезића, бившег државног секретара у Министарству финансија. Прво је, средином фебруара изјавио да не признаје процене Фискалног савета, да би неколико дана касније за „Политику” то демантовао. Повод за то биле су управо различите процене о нивоу јавног дуга на крају прошле године.  

Да је јавни дуг прешао законом дозвољену границу јавност није прво обавестио Фискални савет, већ Народна банка Србије. Прошле јесени, међу статистичким подацима ове монетарне институције освануо је податак да је јавни дуг достигао 47 одсто. И то закључно са октобром 2011. године. Према њиховим подацима, државна дуговања су 31. децембра достигла 47,7 одсто. Треба рећи и то да је пре свих поменутих институција, појединац – Иван Николић, сарадник Економског института, јавност обавестио да је Србија „ушла у црвено”. Месец дана пре него што је то објавила НБС, Николић је израчунао да ће централна банка објавити такав податак.  

Разлике између процена НБС и Министарства финансија, тада су се објашњавале као последица другачије методологије.

Шта се даље догађало? Министарство финансија је заиста, као што тврди Динкић, престало да објављује податке о учешћу јавног дуга у БДП. То се догодило у првом тромесечју ове године. Док су подаци о апсолутном износу дуга објављивани, али не баш редовно. То се правдало објашњењем да, због рецесије не постоје прецизне процене о томе колики је БДП, па је та рачуница, према објашњењу надлежних обесмислена. Јавност месецима из Министарства финансија заиста није информисана о уделу дуга у БДП-у, а прве алармантне процене освануле су у извештају Фискалног савета у коме је упозорено да Србији прети дужничка криза и да постоји опасност да до краја 2012. године јавни дуг достигне чак 60 одсто БДП-а. Све време, НБС је те податке објављивала. Динкић је, заиста, одмах по доласку на позицију министра финансија, обелоданио податке о уделу јавног дуга у БДП-у.

Међутим, Динкић није у праву када каже да Цветковић због тога није критикован.

Сви који су пратили јавне финансије врло добро се сећају и тога да се подаци о извршењу буџета нису објављивали на време и да су новинари врло често пре објаве званичних информација незванично и испод жита покушавали нешто да сазнају. Мирко Цветковић се због тога на страницама „Политике” небројано пута нашао на удару критичара. Јер, кад је Диана Драгутиновић била министарка финансија установљена је пракса да се најкасније до 20. у месецу објављују подаци за претходни месец. То неписано правило је, за време мандата Мирка Цветковића нарушено. Тако су, на пример, подаци о минусу у каси за април и мај каснили два месеца и објављени су тек у јуну. „Политика” је због тога неколико пута у помоћ позивала Родољуба Шабића, повереника за информације од јавног значаја. Једном приликом за наш лист је рекао да је минимум минимума да јавност зна податке о буџету – документу који се тиче свих њих. Истим поводом Шабић је рекао да је у његову канцеларију стигло више од 400 жалби новинара на рачун Министарства финансија.