Чун се љуљну, оде санак пусти

Баш се захуктала ова борба против корупције! Дотле је дошло да се министар Мркоњић већ жали: „Не можемо ми хапшењима донети много бољи живот грађанима“. Наивно сам мислио да је хапшење део кривичног поступка, а оно изгледа може да има и друге функције.

Него, раскринкана је још једна крупна зверка. Како у свом решењу препоручује Агенција за борбу против корупције, с функције директора КБЦ „Бежанијска коса” треба да се разреши садашњи директор. Због чега? Да ли украо неке паре? Да ли је уз накнаду фаворизовао лекове једне у односу на друге фармацеутске куће? Да ли је, из истог разлога, куповао огромне количине лекова које нису биле потребне, па им је онда истекао рок трајања? Ништа од тога!

Агенција препоручује да директор треба да се смени због тога што је, као главни истраживач, обављао клиничка испитивања лекова. Нешто ми ту није јасно.Tај исти директор један је од водећих српских онколога, начелник онколошког одељења у том истом КБЦ-у већ скоро двадесет година и исто толико главни истраживач своје болнице управо у оваквим клиничким испитивањима онколошких лекова. А кога као главног истраживача желе произвођачи лекова? Па наравно, врсне лекаре, искусне истраживаче, оне који су улагали у свој људски капитал сталним учењем и усавршавањем, нарочито после завршених студија. Да ли би овај директор био главни истраживач у таквим испитивањима да није директор? На основу чињеница изнетих у овом пасусу, одговор је јасан, једино што агенција себи очигледно није поставила то питање.

„То је класичан конфликт интереса”, каже за медије директорка агенције. И шта је последица тог конфликта интереса? Како наводи агенција у свом решењу, главни истраживач је „на име извршења тих послова стекао одређену имовинску корист”. Сјајно, човек је за посао који је урадио стекао имовинску корист. Знате, то је основа тржишне привреде. Неко нешто (у)ради, а неко други му за то плати. Један од кључних мотива за рад на истраживачким пројектима било које врсте јесте да за то будете плаћени. Због тога људи и улажу у себе и свој људски капитал. Да би, потом, уживали приносе тих улагања у виду већих примања.

Није директор стекао само имовинску корист него и „погодност да на научноистраживачком плану напредује, објављујући што више научних радова у области клиничког испитивања лекова”. Срам га било, на страну што је произвођач лека власник резултата оваквих испитивања и само он има право да их објави у научним часописима. У земљи у којој министри тврде да живе од плате од 100.000 динара и готово сви тврде да практично немају ништа од имовине, а опет не одлазе из политике. Укратко, у земљи огрезлој у тешку политичку корупцију, Агенција за борбу против корупције је обелоданила невероватне погодности да се напредује на научноистраживачком плану.

Независно од тога како ће се случај директора КБЦ „Бежанијска коса” завршити, овакво решење агенције шаље јасну поруку јавности. Људи, не треба да улажете у свој људски капитал, не треба да се образујете и усавршавате! Ако сте то већ учили, немојте ни да помислите да преузимате јавне функције. Тако ће се створити нова управљачка елита, школована на разним новокомпонованим универзитетима. Она се неће бавити истраживањима, па неће ни имати конфликт интереса.

Агенција за борбу против корупције није оно што њен назив казује. Иза тога се крије нешто сасвим друго – агенција која води рачуна о конфликту интереса. Колико то она успешно ради, може се закључити на основу чињенице да нико од људи из власти који се сада налазе у преткривичном поступку за корупцију није означен као неко ко има конфликт интереса. Независно од тога, назив ове агенције ме подсећа на рибарски чун назван ракетном крстарицом – нити има ракете, нити може да крстари. Да ли је то била и намера законодавца? Вероватно јесте. Једино што они који спроводе такав закон ипак треба да се упитају а шта то они спроводе и какви су резултати тога. Да се не би поновиле изјаве као што су: „Нисам одговорна, ја сам само спроводила закон!”.

Него, имам једно питање за агенцију. Да ли то што су водећи српски привредници именовани за чланове Националног савета за економски препород значи да они имају конфликт интереса? Да ли ће они учествујући у раду тог савета (додуше, за то неће бити плаћени) штитити јавни интерес или ће се у формулисању предлога државних политика водити својим приватним интересима и залагати се за оне које управо њима погодују? Будући да су сви они рационални људи, рекао бих ово друго. А шта о томе мисли агенција?