Нема одустајања, никада

Људи очекују тужну причу, али од мене ће чути хумор, видеће колико сам ја у ствари срећан, каже Ник Вујичић (30), аустралијски мотивациони говорник српског порекла који ће ускоро наступити пред публиком у Београду и Новом Саду.

Вујичић је рођен без руку и ногу и медицина нема објашњење за његово стање. После дугогодишње патње због чињенице да је рођен без удова, после одбацивања вршњака, љутње и депресије, Вујичић је коначно прихватио своје тело. Не само да је завршио факултет за рачуноводство и финансије и оженио се, већ је постао и један од најпознатијих светских говорника који на предавањима широм света људима улива наду и учи их да заволе себе баш онакве какви јесу. Написао је књигу „Живети слободно”, која је преведена на српски, а ускоро ће се појавити и његов нови наслов „Незаустављив”. Данас са супругом живи у Калифорнији, али је одрастао у породици српских имиграната у Бризбејну. Иако је раније посетио Србију, први пут ће наступити пред српском публиком, на предавању „Живот без ограничења” 21. септембра у београдском Центру „Сава” и 22. септембра у новосадској великој сали „Спенса”. У разговору путем имејла, Вујичић открива шта ће бити његове кључне поруке публици у Србији:

– Желим да људи знају да увек има наде и да нико нема лагодан живот. Када сам имао 13 година, схватио сам да имам избор: или ћу бити љут због онога што немам или ћу бити захвалан због онога што имам.

Увек на мисији ширења вере и љубави, Вујичић је обишао 43 земље наступивши пред укупно 4, 5 милиона људи.

– Мислим да је дуг пут исцељења у Србији, али хоћу да урадим све да пошаљем позитивну поруку.

Проповедник наде често се обраћа ђацима и студентима саветујући их да не жале што не досежу идеале које им пласира популарна култура. Треба да волите себе, каже Вујичић.

– Када сам имао 15 година, читао сам Библију и схватио да Бог мора да има неки план за мене. Нисам знао који је то план, али сам му веровао и молио се. Ствари су се поправљале.

Наш саговорник је дуго патио што не изгледа као и његови вршњаци. Био је депресиван и покушавао да изврши самоубиство. Спасли су га љубав и подршка родитеља и откриће да живот треба живети без обзира на потешкоће. Додаје, међутим, да се и он, као и сваки други човек, нервира због гужве у саобраћају или спорог интернета, као и да запада у црна расположења.

– Пре две године сам стварно био депресиван. Сви имамо успоне и падове. Када кажем „незаустављив”, не мислим и имун. Али ако имамо прави поглед на ствари, можемо да превазиђемо тешкоће.

Прави поглед на ствари о којем говори јесте прихватање живота и спремност да се иде даље. На снимцима на интернету које су погледали милиони људи, Вујичић шутира лопту, силази низ тобоган, скаче у базен, игра голф. Научио је да пере зубе, сипа воду, користи рачунар, брије се и јавља на телефон.

Када на предавању поручи да сви морају некада да падну, али да је важно да устану, његове речи не звуче празно из простог разлога што говорник на бини, без руку и ногу, из лежећег положаја успева да се усправи без ичије помоћи.

У аудиторијуму испред њега често су млади, средњошколци, особе са инвалидитетом, родитељи, затвореници као и председници држава и пословни људи.

– Не волим политику. У ствари, мрзим је. Али увек се трудим да утичем на оне који утичу. Исувише је корупције која почиње од владе и долази до грађана. Интегритет и карактер су најважнији, али ако лидери нису светли примери, где је онда мотивација другима? На појединцима у Србији је да не одустану од Србије. Немам појма како, али ако могу да помогнем да једна особа мисли позитивније, ја ћу то и урадити.

Његов живот се из корена променио када му је мајка показала чланак о човеку који је такође рођен без удова. Као што је тада схватио да и други људи пате и да га разумеју, тако и данас шаље охрабрење онима којима треба мало подстицаја.

Шта чини његову филозофију? У основи, да је све ствар става – оно сте што мислите и бирате у животу. Са каквим би онда ставом волео да публика изађе после његовог предавања у Србији?

– Са ставом: никад не одустај!

-----------------------------------------------------------

Друштвене мреже против друштвене неправде

Вујичић каже да човек не мора да буде борац за грађанска права или миротворац да би остварио своје снове и осетио да његов живот има сврху. Довољно је да свака особа поздрави старијег комшију или се осмехне вољеној особи.

Социјална неправда је за њега велика тема и верује да су друштвене мреже у том погледу од велике помоћи.

– Свет је осетио снагу јединства и како може да помогне људима широм света управо на друштвеним мрежама. Наравно, оне имају лоших страна као што их има и телевизија, али нова генерација је видела да може да укаже на неправде и проба да их заустави. Није лако, али је макар комуникација широм планете олакшана – истиче Вујичић.