Ромни отписао пола Америке

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Мит Ромни, републикански кандидат за председник САД, поново је показао да његов највећи противник није Барак Обама, већ да је то – Мит Ромни.

Најновији пуцањ у ногу његове председничке кампање јесте видео-снимак управо обелодањен у либералном полумесечнику „Мадер Џонс”, иначе тајно снимљен још у мају, на једном његовом састанку са богатим донаторима, када, говорећи отворено, „међу својима” – каже да не рачуна на 47 одсто Американаца, који ће у сваком случају гласати за Обаму, јер су „зависни, не плаћају порез и очекују да им држава реши све проблеме”. „Ти људи нису моја брига, јер никад нећу успети да их убедим да преузму личну одговорност и поведу рачуна о својим животима.”

До обелодањивања овог гафа дошло је у најнезгодније време, у финишу кампање, када изборни штаб републиканаца, суочен са постојаном предношћу Обаме, настоји да изоштри своју поруку бирачима и Ромнија представи као човека забринутог за добробит свих суграђана, то јест средње класе којој овде припадају сви они који живе од своје плате, а не само оних који су, као он, добростојећи и прихватају републиканску идеологију, по којој је свако одговоран за свој просперитет.

По овом објашњењу, ако је неко сиромашан, сам је крив, јер се није довољно трудио. Јер је, као што неке Ромнијеве присталице износе без увијања – лењ.

Колико у понедељак, Ромнијев штаб је најавио да ће изнети детаље његовог плана за јачање средње класе, што је сада гурнуто у други план. Он је додуше и раније говорио сличне ствари, али никада тако директно.

Обамин штаб је ово једва дочекао, са поруком да је републикански кандидат „отписао пола нације”.

Чим се сазнало да је овај видео-запис пуштен у оптицај, Ромни је хитно сазвао конференцију за штампу, која је одржана после 10 увече, где је изнео да његове формулације „нису баш биле елегантне”, али да стоји иза суштине својих напомена. Суштина, коју јавно износи, јесте да Обама жели „велику владу” која ће да решава проблеме и да на тај начин Америку жели да претвори у „социјализам европског стила”.

Непосредна последица ове „неизнуђене грешке” у политичком мечу са Обамом јесте да воду тера на ривалску воденицу, тиме што пажњу одвлачи са терена где је противник слабији, економије – и окреће је ономе о чему би Ромни мање говорио: о његовим идејама да се смање порези за богате, о проблему његових пореских пријава које одбија да стави на увид јавности и његовим рачунима у „пореским рајевима” као што су Швајцарска и Бермудска острва.

Податак о 47 одсто Американаца који не плаћају порез иначе је само делимично тачан: толики постотак не плаћа федерални порез, али плаћа порез на своје плате у државама где су резиденти, по стопи већој од оне коју је платио Ромни на капиталну добит из финансијских шпекулација.

Никакав порез не плаћа само 18 одсто Американаца који зарађују мање од 20.000 долара годишње, због чега су испод овдашње званичне „линије сиромаштва”.

Рано је међутим за прогнозе да ће ово преокренути ток кампање, мада ће је, што се Ромнија тиче, закомпликовати. До избора је остало још седам недеља (48 дана), а гафови као овај, судећи по искуствима из ове сезоне, по правилу су у оптицају два до три дана.

Мада се чувају као резервна муниција: противничка страна уме да их искористи кад год јој затреба.

М. Мишић