Ирена Сендлер спасла 2.500 јеврејске деце

Специјално за "Политику"
Варшава, 15. марта – Са седом косом и крхком фигуром 97-годишње старице данас је у Ирени Сендлер тешко препознати некадашњу ратну јунакињу. Она је усред најжешћег холокауста у Европи 1939–1943. успела, заједно с сарадницима из тајне организације Зегота да од смрти спасе око 2.500 јеврејске деце из варшавског гета. За те заслуге јуче ју је Сенат Пољске на свечаној седници прогласио за народну јунакињу.

Док за Оскара Шиндлера сви знају, захваљујући филму Стивена Спилберга, о Сендлеровој донедавно нико готово ништа није знао. А сигурно није мање заслужна од  немачког трговца "меког срца". Чак је и крајем шездесетих, у време антисемитске кампање комунистичког режима била као "заштитник Јевреја" ислеђивана у тајној полицији. Пре четири године одликована је највишим пољским одликовањем – орденом белог орла, а недавно је предложена као заједнички пољско-израелски кандидат за Нобелову награду за мир.

Током рата социјална радница Ирена Сендлер је била на челу групе од двадесетак људи који су тајно извлачили јеврејску децу из варшавског гета. За то је не само њима него и члановима породица претила смрт.

"Свако дете спасено уз моју помоћ и помоћ мојих тајних сарадника оправдава моју егзистенцију на земљи, а не даје ми право на славу", написала је у писму Сенату ова скромна, дубоко религиозна жена која због болести није могла присуствовати седници горњег дома пољског парламента.

Као социјална радница успела је да добије стални приступ у гето у коме је било око 450.000 Јевреја. Најтеже јој је било, како прича, да добије одобрење родитеља да би јој поверили децу коју је на разне начине "шверцовала" из гета. Бебе је преносила у коферу, а мало већа деца су провођена кроз канализацију или превожена камионима за смеће. Камионџије су држали псе да би лајали и "покрили" на немачким контролним местима плач деце у смећу.

Децу је потом смештала у пољске породице или сиротишта. Записивала је брижљиво њихова имена да би их после рата могла вратити родитељима, а цео списак је закопала под јабланом у суседству. Године 1943. ухапсио ју је Гестапо, на тромесечним саслушањима није ништа признала, иако су јој чекићем поломили ногу. Успела је да побегне у последњем тренутку пре погубљења тако што су њени пријатељи потплатили стражаре да је пусте да побегне. Крила се потом с лажним документима до краја рата.