Ахтисаријев план у УН

Заменик изасланика УН за Косово Алберт  Роан  предао је јуче генералном секретару УН Бан Ки Муну предлог за решење статуса те јужне српске покрајине. Још није познато шта тачно садржи тај документ и да ли се разликује од верзије коју је Ахтисари припремио пред састанак на највишем нивоу Београда и Приштине 10. марта. Извори "Политике" тврде да се Ахтисаријев предлог састоји од два дела. Првог са "техничким" детаљима уређења односа, и другог, који дефинише статус. Агенција Ројтерс позвала се јуче на неименовани политички извор из Приштине који тврди да је у пропратном писму Мартија Ахтисарија изричито наведено да фински дипломата и изасланик УН препоручује независност Косова под међународним надзором. У овом процесу је још много непознаница. Једна од њих је и термин почетка дискусије у овом телу УН. Танјуг је јуче јавио да ће то бити 26. марта, а приштински медији, позивајући се на неименоване изворе, пишу да ће Ахтисари 3. априла представити чланицама Савета документ који се сматра коначним.

Премијер Војислав Коштуница је јуче поновио да Ахтисаријев план не испуњава ни формалне ни суштинске услове да се нађе пред СБ, пошто није резултат компромиса, него је "Ахтисари стао на једну, албанску страну, и направио једностран предлог". Образложивши да Ахтисаријев предлог "грубо крши Повељу УН и фундаментални принципи неповредивости граница и поштовања суверенитета и територијалног интегритета међународно признатих држава", Коштуница је нагласио да Србија решење види у отпочињању "истинских преговора који ће водити постизању споразума, сагласног међународном праву и Уставу Србије".

Међународни аналитичари најављују да ће тек сада почети "нова битка за Косово" (Британац Тим Џуда) у којој ће Русија бранити српске интересе, а Запад ће пожуривати примену Ахтисаријевог плана о независности. Руски председник Владимир Путин ове недеље у Риму проблем Косова по значају ставио је у исти ранг са Ираном, Ираком и Авганистаном, додавши да се сукоби морају решавати дипломатски, а не силом.

И директор Балканског фонда за демократију Иван Вејвода, ког све чешће спомињу као могућег кандидата за министра спољних послова у новој влади Србије, каже за "Политику" да следећу степеницу решавања косовског статуса у УН треба гледати у ширем контексту, у оквиру дефинисања нове резолуције СБ о Ирану, у шта су укључене све земље које треба да одлучују и о Косову и Метохији. "У том смислу, свима је у интересу да се нађе компромисно решење, а и ова изненадна ужурбаност део је тих процеса".

Као један од рокова за проналажење решења помиње се Самит Групе осам у јуну, где ће се састати председници САД и Русије и немачка канцеларка Ангела Меркел. Вејвода подсећа да је дневни ред за Самит претрпан и да се чују најаве да "можда желе да то реше пре тога", а као један од важних састанака помиње скори сусрет Меркелове и Путина. "Питање је да ли ће ова убрзана динамика и састанак Ахтисарија са СБ произвести брже дефинисање могућег текста нове резолуције. Мислим да и даље постоји могућност да се то одложи, евентуално до јесени, али немамо довољно елемената у овом тренутку да можемо да судимо каква ће та динамика бити", каже Вејвода.

Амерички аналитичар из Савета за међународне односе Роберт Мекман јуче је за Радио Слободна Европа рекао: "Претпостављам да ће Русија покушати да одложи одлуку и можда да предложи наставак међународне управе над Косовом, како би се добило на времену", тврди он. У истој емисији главни и одговорни уредник водећег московског спољнополитичког магазина "Русија у глобалној политици" Фјодор Лукјанов је рекао да Русија поводом Косова неће уложити вето у СБ УН. Овај аналитичар, позивајући се на своје познавање руске спољне политике, сматра да ће Русија можда одлучити да не подржи Ахтисаријев план, "али би могла да дозволи да тај план прође кроз СБ тако што ће остати уздржана".

Ројтерсов аналитичар Мет Робинсон тврди да је Русија одлучна да "одложи и разблажи, али не обавезно и да блокира план УН за независност Косова. Позивајући се на неименоване дипломате, он је јуче написао да је део руског предлога да се почне са имплементацијом такозваних техничких делова пакета – децентрализације и заштите мањина унутар оквира постојеће резолуције УН 1244. "Не постоји ништа конкретно, али можемо да претпоставимо да ће то они предложити у Њујорку", каже западни дипломата.

САД желе да замене Резолуцију УН 1244 која је на снази од НАТО бомбардовања 1999. године новом резолуцијом која ће за основу имати Ахтисаријев план, који за Косово предвиђа независност. У ЕУ теку припреме за преузимање протектората од Унмика над Косовом, што неће моћи да прође без резолуције СБ.