Хибриди се прилагођавају

У последње две деценијесуша јесве већи проблем у производњи кукуруза. Тако је било и далеке 1985. године. Приноси јарих усева, у првом реду кукуруза, били су знатно смањени, а у неким деловима земље рода није ни било. Почевши од поменуте године, запажа се пораст ноћних температура током јуна, јула и августа. У исто време, како на селекционим материјалима тако и на распрострањеним хибридима кукуруза, почињу да се испољавају последице климатских промена. Да би се створили нови генотипови, то јест самооплодне линије и хибриди толерантнији на новостворене климатске промене, било је неопходно унети нову егзотичну плазму, то јест нову „крв” у до тада добро прилагођене и раширене сорте.

Када се посматра период од 2000. до данас запажа се да су четири године биле веома сушне, и то 2000, 2003, 2007. и 2012. Најсушнија је била ова 2012, када је забележено врло мало падавина, док су се максималне дневне температуре у периоду мај-август кретале преко 35 степени.

У току последњих дванаест година имали смо две родне године са довољним количинама и распоредом падавина – то су биле 2005. и 2009.

Дакле, од дванаест година само су две биле повољне и родне, четири екстремно сушне и шест умерено сушних. Или, другачије речено, родна је била свака шеста година, затим свака трећа екстремно а остале умерено сушне.

Миломир Филиповић 

У току вегетације кукуруза запажа се и све чешћа појава врућих ветрова. У протеклих шест-седам година врући ветрови су се јављали најпре током септембра, што је помагало бржем и бољем сазревању кукуруза. У последње три-четири године врућих ветрова је било у другој половини августа и они су наносили велике штете хибридима који су још увек наливали зрно, а ове године било их је и у другој половини јуна.

На основу свега може се закључити да суша у комбинацији с врућим ветровима, у току вегетације кукуруза, постаје мање или више сталан проблем. Постоји више начина за смањење штете од последица суше на принос кукуруза. Наводњавање је, наравно, ефикасан начин, али захтева велике инвестиције и може се применити на ограничене површине.

Смањење штете од последица суше на највећим површинама под кукурузом могуће је постићи и одговарајућим агротехничким мерама, избором хибрида и сетвом препорученог броја биљака по јединици површине. Број биљака по јединици површине највише утиче на приносе кукуруза у временски повољним годинама. Међутим, у годинама с недовољно падавина веома је ризично гајити хибриде у великим густинама јер доводе до појаве великог броја јалових биљака (биљке без клипа). Хибриди кукуруза створени у нашој земљи боље су адаптирани на овдашње суше. Поред тога, наши хибриди имају способност да у условима мањег броја биљака по јединици површине у временски повољним условима дају високе приносе, док у сушним годинама кукуруз у мањим густинама боље подноси сушу. Хибриди кукуруза створени у домаћим институтима су, дакле, боље адаптирани на све чешће појаве суше, а имају и способност да у мањим густинама дају високе приносе захваљујући крупном клипу. Такође, ови хибриди у мањим густинама боље подносе сушу у односу на хибриде у великим густинама.

Да би се што боље искористиле залихе влаге у земљишту и да би се што брже спречила евапорација (губљење влаге), ради се на стварању хибрида кукуруза погодних за врло рану сетву, већ почетком априла. Ради се и на селекцији хибрида који поред погодности за рану сетву имају и интензиван рани пораст, што све заједно доводи до брзог препокривања, то јест засењивања површине земљишта, самим тим и до смањења евапорације, односно губљења влаге са површине земљишта.

*Директор Семенарства, Институт за кукуруз „Земун Поље”

**Водећи селекционар, Институт за кукуруз ,,Земун Поље”