Hibridi se prilagođavaju

U poslednje dve decenijesuša jesve veći problem u proizvodnji kukuruza. Tako je bilo i daleke 1985. godine. Prinosi jarih useva, u prvom redu kukuruza, bili su znatno smanjeni, a u nekim delovima zemlje roda nije ni bilo. Počevši od pomenute godine, zapaža se porast noćnih temperatura tokom juna, jula i avgusta. U isto vreme, kako na selekcionim materijalima tako i na rasprostranjenim hibridima kukuruza, počinju da se ispoljavaju posledice klimatskih promena. Da bi se stvorili novi genotipovi, to jest samooplodne linije i hibridi tolerantniji na novostvorene klimatske promene, bilo je neophodno uneti novu egzotičnu plazmu, to jest novu „krv” u do tada dobro prilagođene i raširene sorte.

Kada se posmatra period od 2000. do danas zapaža se da su četiri godine bile veoma sušne, i to 2000, 2003, 2007. i 2012. Najsušnija je bila ova 2012, kada je zabeleženo vrlo malo padavina, dok su se maksimalne dnevne temperature u periodu maj-avgust kretale preko 35 stepeni.

U toku poslednjih dvanaest godina imali smo dve rodne godine sa dovoljnim količinama i rasporedom padavina – to su bile 2005. i 2009.

Dakle, od dvanaest godina samo su dve bile povoljne i rodne, četiri ekstremno sušne i šest umereno sušnih. Ili, drugačije rečeno, rodna je bila svaka šesta godina, zatim svaka treća ekstremno a ostale umereno sušne.

Milomir Filipović 

U toku vegetacije kukuruza zapaža se i sve češća pojava vrućih vetrova. U proteklih šest-sedam godina vrući vetrovi su se javljali najpre tokom septembra, što je pomagalo bržem i boljem sazrevanju kukuruza. U poslednje tri-četiri godine vrućih vetrova je bilo u drugoj polovini avgusta i oni su nanosili velike štete hibridima koji su još uvek nalivali zrno, a ove godine bilo ih je i u drugoj polovini juna.

Na osnovu svega može se zaključiti da suša u kombinaciji s vrućim vetrovima, u toku vegetacije kukuruza, postaje manje ili više stalan problem. Postoji više načina za smanjenje štete od posledica suše na prinos kukuruza. Navodnjavanje je, naravno, efikasan način, ali zahteva velike investicije i može se primeniti na ograničene površine.

Smanjenje štete od posledica suše na najvećim površinama pod kukuruzom moguće je postići i odgovarajućim agrotehničkim merama, izborom hibrida i setvom preporučenog broja biljaka po jedinici površine. Broj biljaka po jedinici površine najviše utiče na prinose kukuruza u vremenski povoljnim godinama. Međutim, u godinama s nedovoljno padavina veoma je rizično gajiti hibride u velikim gustinama jer dovode do pojave velikog broja jalovih biljaka (biljke bez klipa). Hibridi kukuruza stvoreni u našoj zemlji bolje su adaptirani na ovdašnje suše. Pored toga, naši hibridi imaju sposobnost da u uslovima manjeg broja biljaka po jedinici površine u vremenski povoljnim uslovima daju visoke prinose, dok u sušnim godinama kukuruz u manjim gustinama bolje podnosi sušu. Hibridi kukuruza stvoreni u domaćim institutima su, dakle, bolje adaptirani na sve češće pojave suše, a imaju i sposobnost da u manjim gustinama daju visoke prinose zahvaljujući krupnom klipu. Takođe, ovi hibridi u manjim gustinama bolje podnose sušu u odnosu na hibride u velikim gustinama.

Da bi se što bolje iskoristile zalihe vlage u zemljištu i da bi se što brže sprečila evaporacija (gubljenje vlage), radi se na stvaranju hibrida kukuruza pogodnih za vrlo ranu setvu, već početkom aprila. Radi se i na selekciji hibrida koji pored pogodnosti za ranu setvu imaju i intenzivan rani porast, što sve zajedno dovodi do brzog prepokrivanja, to jest zasenjivanja površine zemljišta, samim tim i do smanjenja evaporacije, odnosno gubljenja vlage sa površine zemljišta.

*Direktor Semenarstva, Institut za kukuruz „Zemun Polje”

**Vodeći selekcionar, Institut za kukuruz ,,Zemun Polje”