Evropa između zagrljaja i sukoba sa Trampom

Godinu i po dana nakon povratka republikanca u Belu kuću, evropski lideri i dalje pokušavaju da razumeju odnos koji oscilira između prividne bliskosti sa administracijom Donalda Trampa i njegovih naglih promena raspoloženja. Prošla nedelja počela je zagrljajima na samitu G7 u francuskom Evijanu, u harmoniji i naizgled demonstraciji zapadnog jedinstva, a završila se Trampovim uvredama upućenim italijanskoj premijerki Đorđi Meloni.

Tokom sastanka Evropskog saveta u Briselu stigla je vest koja je obeležila dan Melonijeve. Ona je morala da napusti salu kako bi snimila video-odgovor predsedniku SAD nakon njegovog intervjua za televiziju La7, u kojem je rekao da ga je Melonijeva „preklinjala” za zajedničku fotografiju. To je svakako bio diplomatski skandal, ali i upozorenje celoj Evropi, koja uporno pokušava da udovolji Trampu, da bi na kraju ponovo bila ponižena. Melonijevoj se obilo o glavu što je na samitu G7 nekoliko dana ranije želela da se približi šefu Ovalnog kabineta izjavivši: „Uvek smo bili prijatelji.” Slično je uradio i nemački kancelar Fridrih Merc, poklonivši Trampu fudbalski dres Nemačke sa brojem 47 na istom događaju. Na neki način to su uradile i evropske institucije, kada je Evropski parlament ovog meseca velikom većinom glasova odobrio osporavani trgovinski sporazum sa Sjedinjenim Državama.

Međutim, napad na Melonijevu doveo je gotovo sve lidere sa Starog kontinenta na stranu šefice Palate Kiđi. Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da je „iznenađen” Trampovim rečima, dok je čak i španski premijer Pedro Sančez, koji je ideološki na suprotnoj strani od Melonijeve, izrazio podršku šefici italijanske vlade „javno i privatno” zbog napada „koji nije ni politički ni lični i ne može se ni okarakterisati”.

Ali još pre sukoba sa Melonijevom, SAD su poslale upozorenje evropskim saveznicima. Na sastanku ministara odbrane NATO-a, održanom pre nekoliko dana, američki ministar rata Pit Hegset nazvao je odbijanje Evropljana da ustupe vojne baze za operacije u Iranu „sramotnim”. On je dodao i da je Pentagon već pokrenuo plan revizije svojih vojnih snaga u Evropi, za koji se nada da će završiti „u roku od šest meseci ili možda čak i ranije”. A posebno se ponovo oštro obrušio na vojne izdatke saveznika koji ne rade dovoljno, rekavši da se besplatno voze na račun Amerike.

„Naš doprinos zavisiće od toga da li oni zaista ostvare svoje ciljeve potrošnje”, poručio je Hegset.

Ovo bi mogao biti svojevrstan uvod u to kako će izgledati samit Severnoatlantske alijanse zakazan za 7. i 8. jul u Ankari. U Turskoj se očekuje da Donald Tramp saveznicima ispostavi račun, posebno onima koji su i dalje daleko od obaveza preuzetih prošle godine na samitu u Hagu u pogledu izdvajanja za odbranu kao udeo u BDP-u. Uključujući i Italiju. To će po svoj prilici biti prvi susret američkog predsednika i Melonijeve licem u lice nakon nedavnog sukoba.

Kako ocenjuje italijanska „La stampa”, dan kada je Tramp isprozivao Melonijevu mogao bi biti zapamćen kao dan kada je, posle meseci agonije, izdahnula „nacionalistička internacionala”, s obzirom na to da je Rim važio za jednog od najbližih saveznika Vašingtona preko Atlantika, zbog ideološke bliskosti. Ali kako uopšte mogu da se koordiniraju nacionalisti, kada po definiciji stavljaju nacionalni interes iznad svega?

Međutim, i u drugim delovima sveta popularnost „Ujka Sema” pod aktuelnom administracijom opada. Samo dve osobe od deset smatraju da je Tramp osoba od poverenja kada je reč o donošenju odluka u oblasti svetske politike. To pokazuje nedavno istraživanje Istraživačkog centra „Pju”, u kojem je od februara do maja 2026. godine anketirano više od 42.000 ljudi u 36 zemalja, kako bi se ispitali najrasprostranjeniji stavovi prema SAD i njihovom predsedniku. U celini ocene ispitanika bile su veoma nepovoljne: svega 37 odsto ima pozitivan stav prema Americi, dok 76 odsto smatra da Tramp nije sposoban da donosi ispravne odluke i da nije prikladan za tu funkciju. Isti obrazac ponavlja se i kod drugih pitanja. Više od polovine ispitanih ne smatra Vašington pouzdanim partnerom za svoju zemlju. Pad poverenja, u poređenju sa istim istraživanjem sprovedenim tokom predsedničkog mandata Džozefa Bajdena 2022. godine, bio je najizraženiji u evropskim zemljama, gde su se procenti gotovo prepolovili: u Nemačkoj je poverenje palo sa 83 na 39 odsto, a u Holandiji sa 88 na 41 odsto.

U Italiji je broj ljudi koji su SAD smatrali pouzdanim partnerom pao sa 73 na 34 odsto. Posebno negativni su i stavovi prema tome kako SAD doprinose globalnoj stabilnosti i koliko uzimaju u obzir interese drugih zemalja. U prvom slučaju, 63 odsto ispitanika smatra da Amerika uopšte ne pomaže u očuvanju mira u svetu, dok u drugom samo 32 odsto veruje da SAD zaista uzimaju u obzir interese svojih saveznika pre nego što deluju.