Европа између загрљаја и сукоба са Трампом

Годину и по дана након повратка републиканца у Белу кућу, европски лидери и даље покушавају да разумеју однос који осцилира између привидне блискости са администрацијом Доналда Трампа и његових наглих промена расположења. Прошла недеља почела је загрљајима на самиту Г7 у француском Евијану, у хармонији и наизглед демонстрацији западног јединства, а завршила се Трамповим увредама упућеним италијанској премијерки Ђорђи Мелони.

Током састанка Европског савета у Бриселу стигла је вест која је обележила дан Мелонијеве. Она је морала да напусти салу како би снимила видео-одговор председнику САД након његовог интервјуа за телевизију Ла7, у којем је рекао да га је Мелонијева „преклињала” за заједничку фотографију. То је свакако био дипломатски скандал, али и упозорење целој Европи, која упорно покушава да удовољи Трампу, да би на крају поново била понижена. Мелонијевој се обило о главу што је на самиту Г7 неколико дана раније желела да се приближи шефу Овалног кабинета изјавивши: „Увек смо били пријатељи.” Слично је урадио и немачки канцелар Фридрих Мерц, поклонивши Трампу фудбалски дрес Немачке са бројем 47 на истом догађају. На неки начин то су урадиле и европске институције, када је Европски парламент овог месеца великом већином гласова одобрио оспоравани трговински споразум са Сједињеним Државама.

Међутим, напад на Мелонијеву довео је готово све лидере са Старог континента на страну шефице Палате Киђи. Француски председник Емануел Макрон рекао је да је „изненађен” Трамповим речима, док је чак и шпански премијер Педро Санчез, који је идеолошки на супротној страни од Мелонијеве, изразио подршку шефици италијанске владе „јавно и приватно” због напада „који није ни политички ни лични и не може се ни окарактерисати”.

Али још пре сукоба са Мелонијевом, САД су послале упозорење европским савезницима. На састанку министара одбране НАТО-а, одржаном пре неколико дана, амерички министар рата Пит Хегсет назвао је одбијање Европљана да уступе војне базе за операције у Ирану „срамотним”. Он је додао и да је Пентагон већ покренуо план ревизије својих војних снага у Европи, за који се нада да ће завршити „у року од шест месеци или можда чак и раније”. А посебно се поново оштро обрушио на војне издатке савезника који не раде довољно, рекавши да се бесплатно возе на рачун Америке.

„Наш допринос зависиће од тога да ли они заиста остваре своје циљеве потрошње”, поручио је Хегсет.

Ово би могао бити својеврстан увод у то како ће изгледати самит Северноатлантске алијансе заказан за 7. и 8. јул у Анкари. У Турској се очекује да Доналд Трамп савезницима испостави рачун, посебно онима који су и даље далеко од обавеза преузетих прошле године на самиту у Хагу у погледу издвајања за одбрану као удео у БДП-у. Укључујући и Италију. То ће по свој прилици бити први сусрет америчког председника и Мелонијеве лицем у лице након недавног сукоба.

Како оцењује италијанска „Ла стампа”, дан када је Трамп испрозивао Мелонијеву могао би бити запамћен као дан када је, после месеци агоније, издахнула „националистичка интернационала”, с обзиром на то да је Рим важио за једног од најближих савезника Вашингтона преко Атлантика, због идеолошке блискости. Али како уопште могу да се координирају националисти, када по дефиницији стављају национални интерес изнад свега?

Међутим, и у другим деловима света популарност „Ујка Сема” под актуелном администрацијом опада. Само две особе од десет сматрају да је Трамп особа од поверења када је реч о доношењу одлука у области светске политике. То показује недавно истраживање Истраживачког центра „Пју”, у којем је од фебруара до маја 2026. године анкетирано више од 42.000 људи у 36 земаља, како би се испитали најраспрострањенији ставови према САД и њиховом председнику. У целини оцене испитаника биле су веома неповољне: свега 37 одсто има позитиван став према Америци, док 76 одсто сматра да Трамп није способан да доноси исправне одлуке и да није прикладан за ту функцију. Исти образац понавља се и код других питања. Више од половине испитаних не сматра Вашингтон поузданим партнером за своју земљу. Пад поверења, у поређењу са истим истраживањем спроведеним током председничког мандата Џозефа Бајдена 2022. године, био је најизраженији у европским земљама, где су се проценти готово преполовили: у Немачкој је поверење пало са 83 на 39 одсто, а у Холандији са 88 на 41 одсто.

У Италији је број људи који су САД сматрали поузданим партнером пао са 73 на 34 одсто. Посебно негативни су и ставови према томе како САД доприносе глобалној стабилности и колико узимају у обзир интересе других земаља. У првом случају, 63 одсто испитаника сматра да Америка уопште не помаже у очувању мира у свету, док у другом само 32 одсто верује да САД заиста узимају у обзир интересе својих савезника пре него што делују.