Потписом до изручења

Министар правде и државне управе Никола Селаковић потписао је јуче у Бечу, на 31. Конференцији министара правосуђа Савета Европе, четврти, додатни протокол на Европску конвенцију о екстрадицији. Поменути протокол, како је „Политици“ речено у Министарству правде, допринеће повећању ажурности у раду по захтевима за екстрадицију између Србије и Аустрије.

– Европска конвенција о екстрадицији потписана је 1957. године и, условно речено, стара је. Да би се сарадња у области екстрадиције између наше земље и Аустрије интензивирала и подигла на виши ниво, представници ове две земље су, поред до сада потписана три додатна протокола, јуче парафирали и четврти – кажу у Министарству правде.

Осим са Аустријом, Република Србија је уговоре који регулишу питање екстрадиције потписала са још 27 земље. Осим ових уговора, наша земља приступила је и већем броју међународних мултилатералних конвенција, како Савета Европе, тако и Уједињених нација и њених организација које регулишу питање екстрадиције уопште – или њено питање поводом одређених кривичних дела.

– Екстрадициони поступак регулисан је законодавством сваке земље и од њега зависи којом брзином ће се он одвијати – објашњено нам је у Министарству правде.

На питање са којим се проблемима представници српских правосудних органа суочавају када је екстрадиција у питању, у ресорном министарству наводе да се они разликују од земље до земље, али да се, ипак, најчешће јављају када су у питању кривична дела ратних злочина.

– Одређених проблема има у вези са ратним догађајима на подручју бивше Југославије, односно изручењем окривљених за злочине који су се догодили на то ј територији. Неретко се дешава да овакви случајеви добијају политичку конотацију, што представља додатни проблем. Ипак, треба рећи да од бивших југословенских република најинтензивнију сарадњу, не само о питању екстрадиције, имамо са Босном и Херцеговином, а потом и Хрватском. Када су у питању земље Европе, ту бисмо могли да издвојимо сарадњу са СР Немачком и Аустријом. Извесних потешкоћа имамо и када су у питању захтеви за изручење Рома и албанских држављана. Никако то не треба схватити да се у овим случајевима не удовољава нашим захтевима, али је чињеница да се постављају неки специфични услови. Од наше земље се, на пример, тражи да се обавеже да ће поштовати људска права, да ће окривљене њихови представници моћи да посећују када то буду желели... У оваквим случајевима, у обавештењу земљи од које захтевамо екстрадицију, таксативно наводима све конвенција које је наша земља потписала, а самим тим се и обавезала на поштовање људских и других права.

– Када лице, на основу међународне потернице, буде ухапшено у иностранству, Министарство правде и државне управеРепублике Србије надлежном органу те земље подноси молбу за изручење уз коју прилаже, зависно од тога да ли се ради о окривљеном или осуђеном лицу, решење о спровођењу истраге, оптужницу, правноснажну пресуду, решење о одређивању притвора, наредбу за издавање потернице, документе на основу којих утврђује држављанство лица и његову истоветност, као и евентуално друге документе које затражи држава у којој је лице лишено слободе. Молба за изручење, по правилу, мора да се поднесе у року од 18 дана од дана хапшења, с тим да овај рок може да буде продужен до 40 дана. Екстрадициони поступак спроводи се према прописима земље којој је достављена молба за изручење. Ако лице буде изручено, против њега може да се води кривични поступак, односно изврши кривична санкција само за кривично дело за које је изручење одобрено, осим у случају да се лице тог права одрекло или ако страна држава да сагласност – објашњено је „Политици“ у Министарству правде.

-----------------------------------------------------------------

Најтраженији бегунци

Међу „медијски атрактивним“ бегунцима за које су наши правосудни органи поднели молбу за изручење налазе се чланови „земунског клана“ Лука Бојовић, Владимир Милисављевић и Синиша Петрић. Чека се и изручење Добросава Гаврића, правоснажно осуђеног на 35 година због убиства Жељка Ражнатовића, и Горана Нешића и Небојше Крстајића.

За Бојовића, Милисављевића и Петрића – молба за изручење поднета надлежним органима Краљевине Шпаније у фебруару ове године. О молби још није одлучено.

За Гаврића – молба за изручење Јужноафричкој Републици поднета је у новембру 2011. године. Органи Јужноафричке Републике још нису донели одлуку о екстрадицији.

За Нешића – молба за изручења надлежним органима у Бразилу поднета је у новембру 2009. године. Још није одлучено о молби.

За Крстајића– молба за изручење поднета је Црној Гори у јулу ове године. Екстрадициони поступак је у току, чека се одлука о нашем захтеву.

-------------------------------------------------------------------

Србија без изручења својих држављана

Република Србија не изручује своје држављане, осим када је то са одређеном државом регулисано међународним уговором. Уговори које садрже одредбе о изручењу сопствених држављана до сада су закључени са Републиком Хрватском, и то само у погледу кривичних дела организованог криминала, корупције и прања новца предвиђених одговарајућим међународним конвенцијама, као и са Црном Гором, и то само у погледу кривичних дела организованог криминала, корупције, дела против човечности и других добара заштићених међународним правом, прања новца.