Јединствена збирка поезије руског дипломате

Ниш – Професор др Мирољуб Стојановић, начелник Одсека за књижевност у Центру за научна истраживања САНУ у Нишу, открио је до сада непознату и јединствену збирку родољубиве поезије о Србима и српском народу.
Јединствена је по томе што аутор стихова није Србин, нити припадника народа са балканског подручја, већ давнашњи конзул царске Русије у Нишу Стјепан Иванович Чахотин.

"У Нишу је само неколико година после ослобођења ових српских крајева од Турака, царска Русија отворила свој Императорски конзулат. Након отварања, 1884. године први конзул провео је у Нишу десет година, а онда је за другог по реду постављен Стјепан Иванович Чахотин. Он је у дипломатском представништву царске Русије у Нишу провео 21 годину, од 1894. године до почетка Првог светског рата и бугарске окупације Ниша и југа Србије у новембру 1915. године, када је морао да напусти Србију и Балкан. До открића својеврсне и заиста јединствене збирке стихова о српском родољубљу дошли смо захваљујући конзуловом унуку Петру Сергејевичу Чахотину, који живи у Мазурану у Италији, а који је пре годину и по дана боравио у Нишу. Нишки архитекта руског порекла Михајло Медведев сусрео се са њима, причали су о деди-конзулу и позвали ме. На моје и изненађење Медведева, Петар Сергејевич извадио је у рукопису велику збирку поезије, коју је породица чувала скоро стотину година, а коју је његов деда писао годинама боравећи у Србији и касније", каже проф. др Стојановић.

Министарство за науку Републике Србије финансира пројекат о односу књижевности и историје, а који реализује Центар за научна истраживања САНУ у Нишу. Проф. др Стојановић, као руководилац пројекта иницирао је да се збирка поезије конзула Русије Чахотина обавезно уврсти у овај пројекат.

– Неопходно је најпре да се књига, која је још у аутографу, детаљно протумачи, јер је писана старим руским правописом, а потом да се преведе на наш језик. Ми смо већ увелико у разговорима да се што пре, чим проф. др Надежда Лаиновић-Стојановић, стручњак за руски језик и његову историју, заврши са преводом, књига и објави. Ова књига поезије садржи 43 песме и поеме, са више од 1.800 стихова, све о Србији, Нишу и догађајима тог најдраматичнијег периода у српској историји. Не треба заборавити да је конзул Чахотин био у Србији у време убиства краља Александра и краљице Драге, смене на српском престолу, окупације и анексије Босне и Херцеговине, Балканских ратова, видовданског атентата у Сарајеву и почетка Првог светског рата... Све те догађаје он је опевао стиховима тако да књига представља својеврстан песнички летопис тог периода у Србији. Књига је великим делом написана у Нишу, јер се по датумима може закључити да је 29 песама и поема написано док је конзул боравио у Србији, а преосталих 14 написао је по повратку у Одесу – каже проф. Стојановић.

Породица некадашњег руског конзула у Србији и Нишу позната је у свету. Син дипломате Стјепана Ивановича, Сергеј Стјепанович Чахотин био је један од најчувенијих микробиолога на планети. Два пута је био кандидован за Нобелову награду на предлог такође познатих научника Ајнштајна, Рендгена и Павлова. Револуционарни изум – ласерски скалпел, његово је откриће, а Сергеј Стјепанович је први извршио захват на живој ћелији не оштетивши је. Унук конзулов Петар Сергејевич је истакнути физичар, бави се успешно и сликарством, а у Италији је председник Комитета "Света Ана", који уз помоћ иконе свете Ане пронађене у Сремској Митровици, настоји да уједини православље и католичанство.