Параф Стефановића не обавезује Дачића

Са правне тачке гледишта парафи које је бивши преговарач Борислав Стефановић стављао на договоре које је уз посредовање ЕУ постизао са Приштином не би требало да буду разлог због кога нова влада ноћима не спава. Ни уредбе које је донела претходна влада не би требало да им изазивају ноћне море, јер ни оне немају обавезујући нити извршни карактер.

Тако да је скупштинска расправа између првог потпредседника владе Александра Вучића и Стефановића заправо личила на наставак замагљивања приче о косовским договорима.

Бивши судија Уставног суда и професор уставног права Ратко Марковић каже да ова влада правно апсолутно није ни у каквој обавези да спроводи те договоре, поготово у форми уредаба које је претходна влада доносила.

Марковић подсећа за „Политику” да само правна норма може да обавезује, а да су ово политички договори, а не међународни уговори јер их нису закључили субјекти међународног права. „Да је у питању међународни уговор, он би морао бити потврђен у Народној скупштини и тек би онда обавезивао”.

Осим тога, Марковић упозорава да ни уредбе, које је претходна влада донела на основу постигнутих договора, немају онакву правну слободу какву има закон. „Уредба је акт строго извршног карактера и може се донети само за извршавање закона. Дакле, мора претходити закон који је уредио друштвене односе које ће сада уредба да конкретизује, али држећи се законског оквира. Не може уредба самостално, без претходно донесеног законског оквира, да уреди неко подручје друштвених односа”, наводи Марковић.

Наш саговорник упозорава да су, осим што је злоупотребљена форма уредбе, противуставни и договори који се односе на слободу кретања. Ипак, он упозорава да је на политичком терену, пошто постоји континуитет у власти, ова влада у политичкој обавези да спроведе оно o чему се претходна договорила. „Али није влада позвана да каже шта је неуставно, него Уставни суд, а пре тога би морао да буде покренут поступак за оцену уставности”, каже Марковић.

Подсетимо да је иако су то најављивале и неке тада опозиционе странке, општина Косовска Митровица, као овлашћени предлагач, поднела предлог за оцену уставности уредаба које је донела претходна влада.

Да ли на ово питање, као бивши амбасадор, гледа као на правно или политичко обавезивање професор међународних односа на Факултету политичких наука Предраг Симић каже да је јасно да је међународни уговор оно што се потпише са странцем и што парламент ратификује и то онда правно обавезује. „А постоји и нешто што је политички обавезујуће уколико неко нешто обећа и онда се од њега очекује да то и изврши”, каже Симић за „Политику”.

Он сматра да је интерес Србије да ништа не потписује и да се ни на шта не обавезује до краја године, ако то може, пошто је у овом тренутку на ивици банкрота. „Уколико је ситуација толико тешка, онда ће Србија морати не само да распродаје државну имовину него ће морати мало да продају и Косово”, закључује Симић и објашњава да је навео рок до краја године пошто Немачку и САД чекају нови избори и обе администрације би волеле да то питање затворе.

„Мислим да је питање свих питања у овом тренутку, да ли Србија може да избегне и поднесе консеквенце ако до краја године не прихвати оно што су најближе одредили парламентарци немачке ЦДУ”, каже Симић и наглашава да ни они нису рекли све и да „има још нешто озбиљније што се од Србије очекује а што знају и Вучић и Дачић”.