Буџет – „сироче” које сви куде

Очинство над измењеним и допуњеним буџетом за 2012. годину, односно ребалансом, не признаје ни бивши, ни актуелни министар финансија. Иако је минус у буџету за само шест милијарди већи него што би био да ниједна мера није предузета, Мирко Цветковић је жестоко критиковао прекројену државну касу. Неће помоћи смањењу дефицита, а прва последица, како је упозорио, биће повећање инфлације која ће додатно обезвредити примања грађана. Његов наследник Млађан Динкић такође се јавно одрекао „старатељства” над овим документом иако се у изменама буџета и те како препознаје „његов рукопис” кроз повећање субвенција привредницима и пољопривредницима, на пример.

Динкић, међутим, каже да је буџет као књига, а да је две трећине тог дела већ било написано. „То је значило да само треба да напишемо закључак или евентуално нешто поправимо. То је много теже него да пишемо све из почетка”, објашњавао је Динкић позицију у којој се нашао. Чини се ипак, да се члановима Фискалног савета није допала Динкићева верзија тог краја. У ситуацији када Србији прети дужничка криза, уместо да минус у каси бар симболично смањи, нови министар финансија је јаз између прихода и расхода додатно повећао.

„Први корак фискалне консолидације направљен је у погрешном смеру, ребаланс повећава дефицит уместо да га смањује”, казао је Павле Петровић, председник Фискалног савета.

То, међутим, не значи да се члановима ове институције допао увод и разрада буџета, чији је аутор Мирко Цветковић. Лоша срећа пратила је овај документ и пре него што је ступио на снагу. Тадашњи креатори фискалне политике писали су га надајући се да ће привредни раст ове године бити 1,5 одсто иако су и Фискални савет и Међународни монетарни фонд објавили да привредног раста неће бити.

У најбољем случају, економска активност ће ове године бити у паду од минус 0,5 одсто. По свему судећи, реално је очекивати пад од једног процентног поена. То није све. Омашило се и код процене инфлације. Буџет је пројектован са инфлацијом од највише шест одсто. Последње анализе Народне банке Србије показују да ће раст цена бити двоцифрен.

Већ у јануару се показало да је тако пројектована државна каса изгубила сваку везу са економском реалношћу, приходи су жестоко подбацили у фебруару и марту, па је влада Мирка Цветковића чак направила и план којим ће уштедети 15,7 милијарди динара, како би минус у каси остао у законским оквирима (152 милијарде). Већ у другом тромесечју, када је рупа у буџету достигла 100 милијарди, свима је било јасно да је тај циљ недостижан. Своје мишљење о овако скројеним приходима и расходима дао је и ММФ, чија је мисија због тога напустила Србију без постигнутог договора о аранжману из предострожности.

Тако смо дошли у парадоксалну ситуацију у којој овако прекројену касу подједнако гласно критикују и власт и опозиција. Тако је на пример потпредседник Владе Србије Александар Вучић изјавио пред посланицима да је ребаланс „изнуђен због катастрофалне ситуације у којој се Србија налази”. Међу најгласнијим критичарима, чини се био је Чедомир Јовановић, лидер ЛДП-а. Треба рећи и то да је он био опозиција претходној, али и актуелној влади.

Јовановић је неколико пута за говорницом питао Динкића зашто да се у Скупштини подржава нешто што је лоше, алудирајући на то да и ни министар финансија није задовољан ребалансом. 

– Шта га чини лошим – неодговорно понашање претходне владе? Слажем се у великој мери са вама, али је исти модел и у данашњој владајућој коалицији – рекао је Јовановић.

Овако ребалансиран буџет негативно је оценила и стручна јавност али и један део привредника, који би, према Динкићевим речима требало да буду на добитку због укидања више од 138 парафискалних намета. Тако је на пример, Милан Кнежевић, потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа, израчунао да од ребаланса неће имати никакве користи.

– Повећање буџетских прихода повећањем пореза и акциза позитивно је за буџет, али нова пореска захватања угрожавају ликвидност полумртвој привреди. Повећање пореза на добит предузећа и раст акциза директно ће повећати трошкове пословања. Негативне последице имаће и повећање стопе ПДВ-а јер ће смањити потрошњу. Трошкови финансирања пословања ће се увећати за два до три одсто, смањиће се и коефицијент обрта капитала – тврди Кнежевић.

Он је иначе власник конфекције „Модус” која је исказала добит од 24 милиона динара. Само по основу повећања пореза на добит платили бисмо више 480.000 динара, каже Кнежевић.

– Трошкови пословања због повећања цена горива поскупеће за око 500.000 динара годишње. Ту су и негативни ефекти повећања стопе ПДВ-а. Уштеда на свим најављеним мерама није већа за средње предузеће од 200.000 динара. Узели су нам све, а ништа нам нису дали. Штап је велики, а шаргарепа мала – закључује Кнежевић.