Пасивна кућа – дом будућности

Европа и најразвијеније земље остатка света врло озбиљно су се стратешки определиле за уштеду енергије. На глобалној сцени свака земља води жестоку борбу да што више смањи увозну зависност од скупих енергената. Нове мере посебно су значајне у станоградњи и адаптацији постојећих кућа и зграда да би се "десетковала" потрошња електричне енергије, земног гаса, нафте. Добра изолација зидова и прозора, уз прелазак на обновљива горива – остаје кључна стратегија квалитетне штедње енергената. Колика је исплативост улагања у бољу изолацију кућа и станова, данас је лако израчунати. Највећи напор је, изгледа, убедити грађане да и мало улагање у ове мере, на крају, доноси велике уштеде новца који сада одвајају за утрошену енергију.
Грађевинска дирекција Србије кроз свој Фонд за уштеду енергије у станоградњи настоји да разним садржајима представи енергетску ефикасност при изградњи објеката. Циљ није само примена принципа енергетске ефикасности у новоградњи већ и образовање грађана о врстама и начинима примене термоизолационих материјала и поступака који штеде енергију на постојећим, већ изграђеним стамбеним објектима.

– Грађевинска дирекција Србије је први инвеститор у Србији који промовише енергетски ефикасну градњу, примењујући принципе уштеде енергије у изградњи стамбеног насеља "Сунчана страна" у Новом Саду. Овде ће на десет објеката бити примењени термоизолациони материјали, поступци и уређаји који ће станове у њима учинити енергетски ефикасним. Круна активности и достигнућа у овој области већ неколико деценија је такозвана пасивна кућа. Један од објеката у насељу "Сунчана страна" биће изграђен по принципима "пасивне куће". Енергија потребна за загревање оваквих објеката је шест до десет пута нижа од оне која је потребна за загревање савремених кућа у Европи. Штавише, укупна енергија коју потроши "пасивна кућа" мања је од четвртине енергије коју потроши просечна нова зграда изграђена у складу са данас важећим енергетским прописима држава Европе – кажу у Грађевинској дирекцији Србије.

Енергијом која се потроши у стандардно изолованој кући данас се могу загрејати три-четири ниско енергетске куће или седам-осам "пасивних кућа". Овај стандард се може постићи коришћењем различитих технологија, пројектантских метода и материјала. "Пасивна кућа" је зграда у којој комфорна унутрашња клима може бити постигнута без коришћења активних система загревања и хлађења и то је њен највећи квалитет.

Кућа која се загрева и хлади сама се зове "пасивна". За пасивне зграде у Европи предуслов за ово својство јесте да годишње потребе у енергији за грејање буду мање од 15 kWh/(m²a) (4755 Btu/ft²/yr), а да потрошња укупне примарне енергије за све потребе стамбеног простора (за грејање, топлу воду и електричну енергију за домаћинство) не премаши 120 kWh/(m²a) (38039 Btu/ft²/yr). Старе куће, на пример, просечно годишње троше 200-300 kWh/m² енергије за грејање, стандардно изоловане куће око 100 kWh/m², савремене нискоенергетске куће око 40 kWh/m², а "пасивне" 15  kWh/m² и мање.

Термички комфор у "пасивној кући" обезбеђује се пасивним мерама колико год је то могуће – добром изолацијом, добром заптивеношћу, контролисаним природним ветрењем, изменом топлоте, пасивним коришћењем сунчеве енергије и топлоте ослобођене унутар куће. Додатни енергетски захтеви могли би бити комплетно покривени коришћењем обновљивих извора енергије: на тај начин били би испуњени и критеријуми за "нулту кућу" ("zero house") – кућу која не троши енергију из система већ сама подмирује све своје потребе.

-----------------------------------------------------------

Србија: Ветром до киловата

Превој "Попадија" на путу Неготин–Мајданпек, познат по проблемима возачима у зимским месецима, могао би ускоро да постане и место одакле ће, према енергетском систему Србије, да потеку и први киловати струје произведени снагом ветра. Наиме, брдо Корњет на овом превоју одабрано је као потенцијалних локација где ће, уколико мерења покажу да је то оправдано, бити изграђен систем ветрењача за производњу електричне енергије.

Посредством Агенције за енергетску ефикасност (www.seea.sr.gov.yu), овај пројекат ће финансирати влада Краљевине Шпаније.

-----------------------------------------------------------

Војводина: велики потенцијал

У Војводини је у току израда стратегије развоја енергије до 2015. године у којој ће посебно место имати искоришћавање енергије ветра. Изузетни услови за ветрењаче постоје нарочито у општинама Бела Црква, Рума, Бач, Бачка Паланка и дуж тока Дунава. Према подацима Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине, у Војводини је потребно изградити ветрогенераторни парк са око 12 ветрогенератора, а укупна цена пројекта је око 25 милиона евра.

-----------------------------------------------------------

Црна Гора: Сунцем до мањег дефицита

И у Црној Гори најављују да ће смањење енергетског дефицита тражити, поред хидро и термопотенцијала, и у коришћењу сунчеве енергије за производњу киловата, наглашено је на недавно одржаном стручном скупу у организацији Електропривреде Црне Горе. 

-----------------------------------------------------------

Хрватска: ветро-парк близу Задра

На пределу између Јасеница и Крушева, у задарској жупанији, гради се други ветро-парк (први прорадио почетком 2005. изнад Пага) са 40 ветрењача снаге 59 мегавата. Инвестиција се процењује на 53 милиона евра. Градња ће се одвијати у пет фаза. Ветротурбине је произвела компанија Нордекс енерџи, која је до сада у 33 земље широм света испоручила око 2.900 ветрењача, укупне снаге 3.140 мегавата.

-----------------------------------------------------------

Македонија: места за 48 ветрењача

Предузеће Електране Македоније одабрало је четири места на којима ће градити паркове ветрењача: у близини Штипа, Богословац код Светог Николе, Равнец код Богданаца, и Флора у Козуху. Свака од локација ће имати по 12 ветрењача са инсталисаном снагом од 100 гигавати тако да ће укупан капацитет бити око 400 гигават-часова. Пројекат ће коштати нешто више од 60 милиона евра.

-----------------------------------------------------------

Aустрија: 600 ветрењача

Беч све више улаже у изградњу ветрењача и унапређење њихове мреже. Само три огромне ветрењаче обезбеђују струју за хиљаде домаћинстава. У читавој Аустрији постоји 600 ветрењача које би могле да покрију две трећине укупних приватних потреба за електричном енергијом у Бечу.

Изградњом ветрењача могло би се доћи до снижења цене струје, и поред тога што једна ветрењача кошта два милиона евра. Оваква врста производње енергије проузрокује издатке у почетку, али зато касније изостају трошкови за погонско гориво или погонска средства.