Српске птице на италијанској трпези

На граничном прелазу код Бачке Паланке полиција је недавно код двојице Италијана у ручним фрижидерима пронашла 120 смрзнутих птица! За првих седам месеци ове године укупно је заплењено 606 живих и мртвих примерака птица и више од 200 рептила. Најмање толико птица, како кажу орнитолози, прошверцује се без знања надлежних служби. Док се један део кријумчарених живих примерака испоручује одгајивачима и љубитељима птица, други део заврши на трпезама широм Италије, Малте, Кипра. У Италији, рецимо, порција неких врста голубова кошта око 200 евра.

Према речима Павла Јовановића, руководиоца Групе за спровођење Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне (ЦИТЕС), шверц птица само је део развијене мреже трговине заштићеним врстама дивље флоре и фауне.

– Према проценама Интерпола, годишња вредност илегалне трговине заштићеним дивљим врстама на глобалном нивоу износи између седам и десет милијарди америчких долара, што је сврстава на друго место у категорији криминалних активности на основу профитабилности, одмах иза трговине дрогом. Само на легалном тржишту, сваке године се широм света купи и прода око 25.000 примата (мајмуна), три милиона птица, 10 милиона кожа рептила и више од 500 милиона тропских риба – објашњава Јовановић.

Југославија је крајем осамдесетих и деведесетих година била црна рупа у Европи поводом питања шверца животиња. Наша земља је 2002. године потписала ЦИТЕС конвенцију. Ипак, Србија је и даље место порекла, транзита, и крајњег одредишта кријумчарених птица.

У Србију у криволов најчешће долазе Италијани и лове препелице, грлице, голубове...

Птице лове на такозване вабилице. На њихов звук птице слећу у јатима, па ловац за дан може да одстрели и по 100 јединки, док у лову са псом највише може уловити од пет до десет птица. Вабилице су забрањене, али их највећи број ловаца користи, кажу у Друштву за заштиту и проучавање птица Србије.

– Странац који жели да лови у нашој земљи мора да се пријави надлежним органима и од ловачког друштва добије позив за лов. Приликом уласка у земљу, ако поседује оружје и муницију издаје му се потврда о уношењу и у обавези је да са том потврдом изађе из земље. Ако уредно пријави царини ловину и ако није реч о заштићеним врстама, плен може да изнесе. Ако преноси животиње, а не пријави их, може прекршајно да одговара, а уколико их одстрели у време када је лов забрањен – кривично. Тешко је доказати кривично дело јер устрељене животиње ловци држе у замрзивачима па је тешко утврдити да ли су убијене у току ловостаја. Једино када је реч о тешком кривичном делу и по налогу тужилаштва врши се истрага па у таквим случајевима и ветеринар ради вештачење и утврђује време смрти птица – објашњава Драгољуб Филиповић, шеф одсека за контролу прелажења државне границе у Управи граничне полиције.

Кријумчари птица и осталих дивљих животиња уско сарађују са криминалним групама и користе већ уходане путеве кријумчара дроге, оружја и људи.

– Прва карика у ланцу шверца су ловокрадице, који се обучавају зависно од тога траже ли се живе јединке или одстрељене птице, а друга су посредници, па курири и шверцери. На врху су организатор шверца и крајњи купац. Када кријумчарени примерци стигну до крајњег одредишта, важи правило „што је ређе то је и скупље”. Цене су различите. Неке врсте папагаја коштају 20 евра, а неке 20.000 евра по примерку. Примерци орлова и соколова које се шверцују углавном на Блиски исток такође достижу цену од неколико хиљада евра – каже Јовановић.

Живи примерци заплењени на нашој граници смештају се у Зоолошки врт на Палићу, а понекад и у Зоолошки врт у Београду или Јагодини. Тамо нема довољно места и трошкови одржавања су велики. У Италији за три прихватна центра, специјализована за све врсте животиња, годишње из државног буџета издваја се 700.000 евра, а код нас ове године само 10.000 евра – каже Јовановић.

– Било би најбоље да су казне за починиоце сразмерне трошковима за одржавање одузетих примерака, јер су сада благе. Када је реч о нашим држављанима који су ухваћени у шверцу животиња, процеси пред судовима растегну се и по две године. Уколико је реч о страним држављанима који имају кривичну пријаву то се обично брзо решава. У једном од случајева покушаја кријумчарења рептила казна је била око 1.500 евра и условна затворска казна – наводи Јовановић.

Двојица Италијана ухваћена код Бачке Паланке платила су, рекао је Драгољуб Филиповић, само трошкове за прекршајну пријаву око 35.000 динара.

Бранка Васиљевић

-----------------------------------------------------------

Колибри у доњем вешу

Према речима Драгољуба Филиповића шверцери се на различите начине довијају како би пренели робу.

– У аутомобилима праве дупле преграде, како у вратима, тако и у поду, преграђују кабине камиона, па у те шупљине смештају кавезе, мешају легалан и илегалан товар. Када преносе живе примерке машта шверцера нема граница. У Француској Гвајани шверцер је доњем вешу преносио колибре, а ми смо недавно имали случај да је Кинез покушао да пренесе живог голуба сакривеног у џепу. Птице се приликом транспорта не оглашавају јер их шверцери држе у тами и упаковане тако да не померају крила. За паковање „живе робе” користе чарапе или фолије – каже Филиповић.

Према речима Бориса Димитријевића, инспектора у Одсеку за сузбијање прекограничног криминала, птице пакују чак и вреће и стављају их на врх гепека мислећи да тако нико неће обратити пажњу.

– На тај начин је у мају на Градини откривен наш држављанин код кога је у „мерцедесу” пронађено 550 птица, нимфи, афричких зеба, папагаја... од којих је већи број угинуо – каже Димитријевић.

Да се птице приликом нелегалних преноса држе у недопустивим условима, потврдио је и Павле Јовановић из ЦИТЕС-а.

– Девет од десет кријумчарених примерака не преживи пут из дивљине до крајњег купца, што има негативан утицај на опстанак њихове врсте – истиче он.

-----------------------------------------------------------

– У категорији криминалних активности на основу профитабилности шверц птица заузима друго место, одмах иза трговине дрогом

– У Србију у криволов најчешће долазе Италијани и лове препелице, грлице, голубове

– Кријумчари птица и осталих дивљих животиња уско сарађују са криминалним групама и користе већ уходане путеве кријумчара дроге, оружја и људи

– Примерци орлова и соколова које се шверцују углавном на Блиски iсток достижу цену од неколико хиљада евра