Три године од мартовског насиља на Космету

Данас се навршавају три године од избијања највећих етнички мотивисаних сукоба на Косову и Метохији од доласка међународних снага у покрајину, у којима је 19 цивила изгубило живот (једанаест Албанаца и осам Срба), а више од 900 особа је повређено. У насиљу које је почело под изговором да су Срби криви за утапање три албанска дечака у Ибру код села Чабра на северу Космета учествовало је око 50.000 Албанаца. Полиција је истрагом утврдила да нема одговорности Срба за утапање три албанска дечака. У тадашњим масовним демонстрацијама косовских Албанаца уништено је или оштећено око 800 кућа, као и 35 православних цркава и манастира средњовековне културе. Из својих кућа протерано је око 4.000 Срба. Као реакција, у вечерњим сатима су у Београду и Нишу запаљене џамије, а у Новом Саду су демолирана стакла седишта Исламске заједнице.

У градовима у Србији протестовало је неколико хиљада људи.У Београду су наредног дана демонстранте, у протестној шетњи до Храма Светог Саве, предводили премијер Србије Војислав Коштуница, патријарх Павле и тадашњи министар одбране Борис Тадић.

Насиље на Космету осудили су тада, сетимо се, и Савет безбедности УН и тадашњи генерални секретар Кофи Анан, као и све значајније међународне институције и организације, владе многих држава, укључујући САД и Русију. Недељу дана по избијању нереда на Космет су допутовали и европски званичници Хавијер Солана и Крис Патен, који су изјавили да су "ужаснути насиљем које се десило" и упутили захтев албанским властима да поправе порушено. Тим поводом, косовска влада је одлучила да издвоји пет милиона евра за поправке.

Три године након насиља, Срби на Космету су, међутим, и даље забринути одсуством владавине права у покрајини.

Носилац Српске листе за КиМ Оливер Ивановић изјавио је Танјугу да главни починиоци убистава, рушења српских кућа, цркава и манастира нису откривени. У БиХ су, каже, представници међународне заједнице били спремни да смењују читаве гарнитуре, од председника и премијера до посланика у Скупштини, а на КиМ нико не сноси политичку одговорност за насиље и за непримењивање онога што су међународни прописи.

Члан српског преговарачког тима са Космет Марко Јакшић, у изјави Танјугу, тврди да се ни три године после насиља, безбедност у покрајини није поправила, да слободе кретања нема и да Срби живе као у логорима. "Нажалост и сада, после три године, видимо да мартовско насиље није било случајно и да се и дан-данас прети насиљем у циљу постизања политичких циљева – независности Косова", рекао је Јакшић.

С друге стране, Тина Кајданов, шеф мисије САД на Косову, изјавила је Танјугу: "Међународна заједница требало је тада да буде много одлучнија и да спречи то и да поправи последице и могу да кажем да се то заиста више неће догодити", рекла је Кајданова.

Иначе, прва фаза обнове порушених и спаљених цркава и манастира, на основу договора УНМИК-а и СПЦ, почела је крајем 2005. Владика рашко-призренски Артемије изразио је, међутим, незадовољство тиме како тече обнова. "Не ради се ни о каквој обнови, ради се о трошењу новца, о политичком маркетингу косовских Албанаца, да би у току преговора свету могли да докажу како су толерантни и демократе и да брину о српским светињама", изјавио је владика агенцији Бета. Према његовим речима, "радило се на седам или осам објеката, али ниједан није завршен ни обновљен у правом смислу речи". Владика је, такође, рекао да нема наду да би Кфор могао да спречи неко ново насиље над Србима, с обзиром на то да се дешава сваки дан.

Шеф Економског тима за Косово и Метохију и југ Србије Ненад Поповић изјавио је да сећање на страдање српског народа 17. марта 2004. године на Косову представља велико упозорење и обавезу за све учеснике преговора о коначном статусу покрајине. Подсећајући на жртве, оштећења и избегле због тадашњих нереда, Поповић је навео: "На тај начин је у потпуности етнички очишћено шест градова и девет села које су вековима настањивали припадници српског народа, а такође је заустављен процес повратка расељених лица". "Посебно забрињавају најновије информације о појави организованих група људи у црним униформама који пресрећу и тероришу грађане. Међу тим људима примећен је и велики број припадника наводно распуштене ОВК, што додатно потврђује тезу да би независно Косово које заговарају представници косовских Албанаца било извор дугорочне нестабилности у региону", истакао је Поповић.

Поводом годишњице нереда реаговале су и неке странке у Београду. Демократска странка оценила је да је 17. март подсећање на велико страдање Срба на Космету, али и на то да међународна заједница не сме правити исхитрене грешке када је реч о коначном статусу покрајне.

Јелена Марковић, портпарол ДС-а, рекла је агенцији Бета да одлука о коначном статусу Космета може бити повод нестабилности читавог региона и зато мора бити веома пажљиво донесена.

Председник СПС-а Ивица Дачић у изјави за Бету оценио је да се међународна заједница више плаши поступака косовских Албанаца него Србије у решавању статуса Косова. Он је додао да се, међутим, наредних недеља и месеци, током решавања статуса Космета, "нажалост на Косову и Метохији може очекивати свашта", јер ће "Албанци на међународну заједницу вршити притиске са жељом да се убрза независност Косова".
Б. Чпајак

--------------------------------------------------------------------------

Тадић позвао међународне институције да обезбеде мир

Председник Србије Борис Тадић позвао је јуче све релевантне међународне институције да обезбеде ред и мир за све грађане Косова и Метохије и да коначно приведу правди организаторе и починиоце погрома Срба из марта 2004. године.

Тадић је, поводом треће годишњице масовног насиља над Србима широм Косова и Метохије, 17. и 18. марта, истакао да УН и прогресивне снаге у свету не смеју да поклекну пред екстремистичким уценама и да приликом одлучивања о статусу покрајине узму у обзир међународно право и значај принципа непроменљивости граница за овај регион.

У саопштењу Прес службе председника Србије наводи се да је Тадић истакао да сви заједно морамо да се боримо за те принципе, за демократију и заједничку европску будућност, у којој ниједан народ не сме бити прогоњен и у којој злочинци морају бити у затвору, а не у политичком животу.
Танјуг

-------------------------------------------------------------------------

Коштуница: Независност Косова се пројектује на насиљу

Премијер Србије Војислав Коштуница изјавио је јуче да је више него јасно да не постоји ниједан аргумент зашто би албанска национална мањина на територији Србије стварала још једну албанску државу, истакавши да би такав аргумент био у директној супротности са Повељом УН и важећим начелима међународног права. "Пројекат независног Косова се у потпуности заснива на насиљу, претњама и сталном етничком чишћењу Срба и неалбанаца", рекао је Коштуница у изјави Танјугу поводом трогодишњице од мартовског насиља над Србима у покрајини. "Ужасно насиље и терор који су албански сепаратисти починили пре три године, представљао је покушај завршетка етничког чишћења. И све до данас свакодневно се наставља прогон и насиље над Србима", навео је Коштуница. "Сада се и све чешће и све гласније чују претње да ће, уколико Србија не прихвати Ахтисаријев план, албански сепаратисти поново посегнути за масовним терором", казао је Коштуница. "И не само да се прети насиљем већ се и одговорност за насиље албанских терориста унапред пребацује на будуће жртве зато што нису добровољно испунили захтеве терориста", указао је премијер Србије.

Он је рекао да ће на седници Савета безбедности УН, која ће бити одржана 19. марта, Србија снажно захтевати да се сагласно изричитим обавезама из Резолуције 1244 гарантује безбедност и сигурност Србима и неалбанцима на Косову и Метохији. "Посебно ће захтевати да се спречи и најстроже казни сваки облик насиља албанских терориста", подвукао је Коштуница.
Танјуг