Страх од јапанског национализма

Токио – Један је бивши премијер познат по својим националистичким ставовима. Други је ратоборни бивши министар одбране. Трећи је син гувернера Токија који је предложио да се купе и развију острва Сенкаку која су разбуктала територијални спор са Кином.

Поглед на најозбиљније кандидате за лидерство главне опозиционе Либерално-демократске партије, потенцијалне будуће премијере, наговештава да би Јапаном ускоро могла да управља националистичка влада, извештава АП.

То би могло додатно да погорша ионако напете односе са Кином и Јужном Корејом поводом спорова око суверенитета у водама око Јапана који су се интензивирали последњих недеља и узроковали антијапанске демонстрације по десетини градова у Кини.

Мало је знакова да јавност постаје више националистичка, али владајућа Демократска партија Јапана очекује да ће морати на изборе за које је премијер Јошихико Нода рекао да ће уследити „ускоро“. Бирачи су љути поводом премијерове намере да удвостручи порез на потрошњу и због неуспеха његове странке да оствари обећане промене на досадној политичкој сцени.

То конзервативном ЛДП-у отвара шансу да се врати на власт коју је изгубила пре три године после деценија током којих је била доминантна политичка сила земље. Испитивања сугеришу да би партија добила највише места у доњем дому, мада вероватно не и апсолутну већину, што би значило формирање коалиционе власти.

Уколико ЛДП поврати власт, лидер кога буде одабрала у среду на партијском гласању готово сигурно био би наредни премијер Јапана.

Партија је конзервативна и проамеричка, традиционално сумњичава према Кини. Међу петорицом кандидата за председника, позицију коју сада држи Садаказу Танигаки, јесу бивши премијер Шинзо Абе и бивши министар одбране Шигеру Ишиба који позивају Јапан да буде тврд у ексалирајећем спору са Кином око острва Сенкаку, Ђијоу како их зову Кинези.

„Изгубити део наше територије значи изгубити читаву територију“, каже Ишиба, стручњак за питања безбедности и одбране кога сматрају јастребом. Он каже да је за развој Сенкакуа, што би свакако разљутило Пекинг.

„Наша прелепа земља и океан су угрожени“, изјавио је током кампање Абе, вероватно највећи десничар од свих председничких кандидата.

Абе је током мандата 2006–2007. иритирао суседе поричући да постоје икакви докази да је јапанска царска армија током рата приморавала кинеске, корејске и друге жене на проституцију по војничким бурдељима. Он се касније због тога извинио, мада се недавно поново вратио на тему рекавши да би требало преиспитати ово признање из 1993. године.

Абе је такође недавно рекао да му је жао што док је био премијер није посетио храм Јасукуни посвећен јапанским жртвама рата, укључујући и доказане ратне злочинце.

Питање је изузетно осетљиво за јапанске суседе и жртве рата: док је бивши премијер Јуничиро Коизуми редовно сваке године посећивао овај храм 2000–2006 односи са Кином били су дубоко замрзнути.

Још један у трци за лидерство ЛДП-а јесте Нобутеру Ишихара, син доказано националистичког гувернера Токија, Шинтара Ишихаре.

Гувернер је буру у Источно кинеском мору покренуо када је у априлу најавио да власти Токија намеравају да купе острва Сенкаку од приватног јапанског власника како би на њима подигле рибарска постројења. То је централну владу навело да она купи острва тврдећи да тако жели да спречи градњу која би додатно интензивирала спор са Кином.

Пекинг је упркос томе љутито узвратио шаљући бродове у воде близу острва и допуштајући протесте који су данима трајали широм Кине и током којих су уништена седишта многих јапанских компанија.

Иако је млађи Ишихара мање острашћен од оца, његове крвне везе несумњиво биле би озбиљна препрека попуштању тензије, посебно са Пекингом.

„Биће веома тешко да се дистанцира од оца“, каже Џеф Кингстон, директор студија Азије на универзитету Темпл у Токију. „Уколико имате националисту на челу Јапана, он био само могао да погорша ствари. Свакако би долио уље на ватру.“

Двојица преосталих кандидата за председника ЛДП-а су бивши министар економије Јошимаса Хајаши и бивши шеф дипломатије Нобутака Мачимура, обојица мање националисти, али са малим шансама да победе.