Пописивачи ће зарадити до 70.000 динара

После више од пола века, oд 1. октобра до 15. децембра 2012. године, Републички завод за статистику (РЗС) спровешће попис пољопривреде, чиме ће бити обухваћена сва пољопривредна газдинства на територији Републике Србије.

Последњи такав попис је обављен 1960. године, а оправдање за изостанак „пребројавања села”, до сада је правдан – недостатком новца.

– Овогодишњи попис пољопривреде кошта 15 милиона евра, половина средстава је обезбеђена из ЕУ, а остало из буџета – каже Драгана Марковић, начелница одељења статистике пољопривреде и шумарства Републичког завода за статистику.

Према њеним речима, на овом послу је ангажовано око 6.100 овлашћених пописивача, који ће на основу листе домаћинстава са пољопривредном производњом обавити попис. Сваки пописивач је завршио петодневну обуку, полагао је предтест, а потом и тест.

– Бираће се најбољи и у току је њихова инструктажа. Услови за пописиваче су да имају пољопривредну струку и да су из места где се врши попис. Радиће се паралелно пописивање породичних пољопривредних газдинстава и газдинстава правних лица. У организацији пописа породичних газдинстава учествује и локална самоуправа – наглашава Марковићка, указујући да ће сваки пописивач добијати 600 динара по правилно попуњеном упитнику и да ће, према првим проценама, моћи да заради између 60.000 и 70.000 динара за два и по месеца.

На наше питање, ко су пописивачи пољопривреде и да ли је међу њима било оних који су вршили попис становништва и станова, Марковићка одговара да је реч углавном, о незапосленим људима.

– Међу њима постоје и они који су вршили попис становништва – наглашава она, додајући како ће попис омогућити преглед стања пољопривреде у земљи, како потенцијале, тако и недостатке и проблеме које треба решити.

–Добијене информације користиће креаторима пољопривредне политике за доношење одлука и краткорочних и дугорочних стратегија развоја пољопривреде.Даваоци података моћи ће боље да планирају пољопривредну производњу, да се пријављују код националних и европских фондова за подршку у пољопривреди и добију сазнања о томе у коју би пољопривредну грану требало инвестирати – прецизира наша саговорница. И напомиње како је после добијања статуса кандидата за чланство у ЕУ, спровођење пописа пољопривреде неопходна активност на путу придруживања, како би се закључило поглавље о статистици у преговорима.

Први пописи пољопривреде спомињу се у 18. веку. Од половине 19. века, врше се редовни пописи у Србији и у крајевима под бившом Аустроугарском, и тада је пописивана стока.

Први општи попис пољопривредних газдинстава спроведен је 31. марта 1931. године, а на основу Закона о попису становништва, пољопривредних газдинстава и стоке. Овај попис је спроведен у оквиру светског пописа пољопривреде.

У послератном периоду први попис у пољопривреди извршен је 1948. године. Све до 1953. године, сваке године је вршен попис стоке, а само су у попису 15. јануара 1951. године, поред стоке, прикупљени и основни подаци о земљишту, структури сетвених површина и пољопривредним машинама и оруђима.

Попис пољопривредних газдинстава 1960. године други је општи попис пољопривреде. Спроведен је од 1. до 10. марта 1960. године, а попис индивидуалних пољопривредних газдинстава од 15. до 31. маја 1960. године.