Несврстани под Авалом

Вилсон Дуловић и Аида Ласка су из Скадра, али већ годину дана живе у Србији, под Авалом, надомак престонице. Недавно су се и верили, па је прича о страним студентима који уче српски језик у оквиру програма владе и Министарства просвете „Свет у Србији” и „Срби из региона”, добила и романтичан и срећан крај. Но, завршетак обуке и положен завршни испит није крај боравка ово двоје младих из Албаније у нашој земљи – као успешни дипломци, стекли су право да академско школовање наставе на београдском Универзитету о трошку државе Србије. Већ ове јесени, Вилсон и Аида седеће заједно у клупама Правног факултета.

Њих двоје, уз Есина Лекића и Ени Јокоју, четворо су студената, који као припадници српске националне мањине у Албанији учествују у програму „Срби из региона”. Укупно 117 иностраних студената смештено је у Установи студентских одмаралишта „Београд”, односно у Студентском одмаралишту „Радојка Лакић” на Авали. Они су сви стипендисти наше владе и добијају бесплатно здравствено осигурање, смештај и исхрану, пун пансион у овом одмаралишту које више подсећа на хотел са четири звездице, него на студентски дом. Како кажу његови житељи – само базен недостаје. Школска година им траје три семестра, а под Авалу им долазе професори са Филолошког факултета, Катедре за српски језик и дневно имају три наставна блока од по два часа. После проведених годину дана, они одлично савладају језик.

И мештани подавалских села Пиносаве и Белог Потока су задовољни. Са својим стипендијама од 15.000 динара месечно, имају довољно новца да се снабдевају у оближњим продавницама. – Дивна су то деца – каже продавачица из чијег су објекта управо изашла два насмејана Африканца. Чак и локални доколичари који седе испред продавнице имају само лепе речи за госте из даљине...

Управник одмаралишта Зоран Спасојевић каже да тренутно имају студенте из 43 земље, углавном из Африке и Азије.

– Ово је друга генерација студената коју испраћамо. Боравили су годину дана, учили српски језик, културу, традицију, обичаје. Важно је да се прилагоде условима живота у нашој земљи, укључујући и климатске услове. Прилагођавамо се и ми њима, са начином исхране, јеловником, поштујући њихову традицију. На пример, имамо студенте муслиманске вероисповести, вегетаријанце, па и оне који воле мало љуће, зачињено – открива Спасојевић.

Пиринач је основа и главни прилог њиховим јелима, али воле и наш хлеб и кромпир. Има и оних који не воле кромпир, попут девојке по имену Ираилдшс, која долази из Анголе. Она каже да није, попут њених колега, баш потпуно одушевљена боравком у Србији и да жели да живи у својој земљи.

– Храна ми се не свиђа, не волим кромпир и пасуљ. Али волим када послуже колаче и пиринач. Видела сам Златибор, много ми се свиђа. Излазим у биоскопе у Београду, али не волим дискотеке. У Србији имам пријатеље: Јовану, Милоша, Ивану и Јасну – каже Ираилдшс и објашњава да је заљубљена, али у свог земљака који живи на Дедињу. Његова мајка, наиме, ради у амбасади Анголе.

Разговору се прикључује велика група студената са свих меридијана. Поред Вилсона, Аиде, Есина, Ени и Ираилдшс, са нама пију кафу и Стивен (Гана), Гата и Давид (ДР Конго), Селестино (Ангола), Натерција и Антонио (Мозамбик), Канизиле и Стокозиле (Јужноафричка Република)... Они редом истичу гостопримство наше земље и колико им се овде допада, многи од њих желе заувек да остану. Можда ће и успети, с обзиром на то да су већ на Универзитету у Београду уписали студије хемије, организационих наука, економије, машинства, биологије...

Међу њима је и Ади из Индонезије, који је већ завршио студије међународних односа у Џакарти и запослен је у Министарству спољних послова своје земље. Сада је, каже нам на одличном српском, дошао код нас, желећи да се специјализује за Србију и Балкан. А када заврши Факултет за безбедност, биће први Индонежанин који је окончао студије у нашој земљи.

– Ја сам дипломата, али овде нисам у том статусу. Можемо много да научимо од вас, на пример о међунационалним односима, јер у нашој земљи живи око 700 нација, које говоре на скоро исто толико језика. Мислим да у Србији људи умеју да уживају, што је реткост у другим земљама у којима сам боравио. Мени се највише свиђа српски фолклор и спремам се да се упишем у једно културно-уметничко друштво и научим вашу игру – каже Ади.

Бојан Билбија

-----------------------------------------------------------

Богата традиција сарадње са светом

Установа студентских одмаралишта „Београд”, постоји још од 1957. и кроз њена здања прошло је више десетина хиљада студената. Сада су под Авалом већином студенти из земаља Покрета несврстаних, што сведочи да наша земља има богату традицију сарадње са пријатељима из целог света. Када заврше обуку српског језика, и положе завршни испит, после нострификације дипломе они стичу право уписа на један од факултета Универзитета у Београду. За сада је познато да овај испит нису положила само двојица студената из Јужне Африке.