Максимална зарада у јавном сектору 162.740 динара

БЕОГРАД – Највиша зарада у јавном сектору убудуће ће бити ограничена на 162.740 динара, али то се неће односити на поједине институције попут Народне банке Србије и Фискалног савета, предвиђено је Законом о утврђивању максималне зараде, који је Скупштина Србије данас усвојила.

Ограничење максималне зараде односи се на јавне агенције, организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама, организације обавезног социјалног осигурања, јавна предузећа чији је оснивач Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе.

То се односи и на она правна лица над којима Србија, покрајина или локална самоуправа имају директну или индиректну контролу над више од 50 одсто капитала или више од 50 одсто гласова у управном одбору.

 Ипак, закон оставља могућност да у случају успешног пословања јавних предузећа зарада руководилаца може да буду и већа, а мерила за то утврђује Влада Србије. Међутим, нова решења не односе се на Народну банку Србије, Агенцију за контролу летења Србије и Црне Горе, Агенцију за борбу против корупције, Државну ревизорску инистутицију и Фискални савет.

Такође, одредбе закона не примењује се ни на јавна предузећа која имају конкуренцију на тржишту, као ни на високообразовне и научне установе, ваздухопловно особље чији послови непосредно утичу на безбедност ваздушног саобраћаја и стручњаке информационих технологија.

Критеријуме и мерила за одређивање јавних предузећа и правних лица који као учесници на тржишту имају конкуренцију, уређује Влада Србије, стоји у усвојеном Закону.

------------------------------

Усвојен ребаланс буџета

БЕОГРАД – Скупштина Србије усвојила је данас ребаланс буџета за ову годину, којим су предвиђени приходи од 829,6 милијарди динара, расходи од 1.033,2 милијарде и дефицит од 203,6 милијарди динара, или 6,2 одсто БДП.

Од 187 посланика, колико је било у сали у тренутку гласања, за ребаланс буџета је гласало 135 посланика, против је било 36, а 16 није гласало.

Од 829,6 милијарди динара предвиђених прихода порески приходи износе 700,6 милијарди динара или 84,5 одсто, док непорески приходи и примања износе 127,35 милијарди или 15,4 одсто укупних примања буџета.

Остатак обухватају донације у вредности 1,6 милијарди динара, што чини 0,2 одсто укупних прихода.

Процењује се да ће раст пореских прихода, у односу на приходе предвиђене оригиналним буџетом, бити 3,3 одсто, док ће непорески приходи бити мањи за 16,5 одсто.

Ребалансом је предвиђен раст трошкова социјалне заштите за седам милијарди динара, средства за привреду биће повећана за 4,7 милијарди, а за уплаћивање обавеза према Фијату намењено је шест милијарди.

Аграрни буџет биће увећан за 10 милијарди динара и износиће око 41 милијарду динара, што доноси средства за исплату свих овогодишњих субвенција у ресору пољопривреде и омогућава примену ванредних мера за ублажавање последица суше.

Министар финансија Млађан Динкић је током представљања буџета и пратећих закона у парламенту рекао да је он део ширег пакета за фискалну консолидацију и да Влада Србије има јасан план за излазак из кризе, а то је прецизно комбиновање мера штедње и стимулисања потрошње, како би се зауставио раст јавног дуга и смањио буџетски дефицит.

Динкић је тада рекао и да ребаланс није добар будући да је последица необузданог трошења у предизборној кампањи у првих пет месеци ове године и већ извршених расхода који не могу да се врате, али да би било недговорно оставити пензионере без социјалне заштите, рударе без примања, а пољопривреднике без помоћи.

Први потредседник владе и министар одбране Александар Вучић је током дебате о ребалансу у Скупштини Србије рекао да је предложени ребаланс изнуђен због катастрофалне економске ситуације.