Срамно ћутање о Бахреину

Необична епизода забележена је на недавном самиту несврстаних у Техерану. Када је египатски председник Мухамед Мурси осудио „опресивни” режим у Сирији, то се баш није допало домаћинима који подржавају Башара ел Асада. Локални новинари су проблем решили тако што су Сирија са арапског на фарси превели као – Бахреин.

И нису направили неку грешку. Бахреин је земља заборављене револуције арапског пролећа.

Током последњих 18 месеци снаге реда, ојачане интервенционистичким трупама из Саудијске Арабије, брутално сламају отпор против режима, репресивне сунитске монархије која влада већински шиитском земљом. Упркос бојевој муницији, сузавцу, масовним хапшењима и тортури, протести не јењавају.

Али, док се о борбама у Сирији расправља по коридорима зграде УН и извештава на насловним странама светске штампе, нереди у Бахреину се игноришу а информације које стижу са малог архипелага преко пута Саудијске Арабије обично заврше у вестима укратко. „Режим је направио неке вештачке промене, али ситуација на терену се није променила. Тортура се из званичних центара за тортуру преселила у незваничне”, каже Марјам ал Каваџа, председница Бахреинског центра за људска права.

Западне апологете конзервативног режима тврде да је увредљиво краља Хамада бин Ису ал Халифа поредити са Асадом. Указују да је број мртвих у Сирији далеко већи од бахреинског.

Што је само прозиран и неубедљив покушај одбране политике двоструких стандарда. Бахреин са 600.000 становника до сада има стотину убијених у нередима. Када би имао становника као Египат, одговарајући број жртава износио би 11.000.

У међувремену, хиљаде људи је по затворима под политички мотивисаним оптужбама, укључујући и 90 особа млађих од 18 година. Тортура је, по признању владине званичне истраге, „систематска”. „Ако желите да утврдите како у некој земљи стоје ствари са људским правима, погледајте где су активисти за људска права”, каже Хаваџа, чији је отац под оптужбом „тероризма” 2011. осуђен на доживотну робију, два брата су такође у затвору, а сестра јој је ухапшена у августу осумњичена да је поцепала слику краља.

Зашто онда Запад ћути док истовремено грми поводом Сирије, а у Либији се није смирио док није видео измрцварено тело убијеног Муамера Гадафија? За разлику од Сирије и Либије, заливска краљевина, која је под британском влашћу била од 1860. до 1960, савезник је Запада. Бахреин је домаћин америчке Пете флоте, стратешки бастион за одбрану од онога што се назива „иранска претња” у региону.

Британија је све до септембра 2011. продавала оружје режиму знајући против кога га користи. Лондону није сметало да краља Хамада у мају позове да присуствује јубилеју краљице Елизабете. Престолонаследник је био угошћен у Даунинг стриту 10, а млађи краљев син – оптужен да је одобрио мучење бахреинских спортиста-дисидената – био је на церемонији отварања олимпијских игара.

Апел Барака Обаме на слободу широм Блиског истока у случају Бахреина поприма јаку ноту хипокризије.

Нема позива на завођење зона забрањеног лета, на ударе из ваздуха. Нема речи противљења отвореној саудијској интервенцији споља. Нема захтева да се ослободе политички заточеници. Нема претњи економским и дипломатским санкцијама, црних листа за путовања и замрзавања рачуна по иностранству. Нико не помишља да пружи помоћ у обуци и оружју побуњеницима који имају исти циљ као и они у Сирији.

Срамно ћутање Запада учиниће да власти у Бахреину заиста помисле да имају пун имунитет за све што раде сопственом народу.