Ускрснуће грочанских „Винограда”

Представница дипломатског кора једне скандинавске земље на службовању у Титовој Југославији венчала се у грочанском ресторану „Виногради”. Недуго пошто је од госпођице „аванзовала” у статус госпође, премештена је у другу земљу. Када ју је око 2000. године пут поново нанео у Гроцку, доживела је шок. Уместо одмаралишта у које су навраћали елитa бивше „Југе” и делегације из иностранства, на Циганском брду изнад грочанске обале Дунава дочекала ју је похарана руина. Из њега је однето све што је било могуће однети, а на месту оближњег винограда изџигљао је коров.

Ако дотична госпођа дође идуће године опет ће доживети шок, али позитиван. Моћи ће да попије пиће у ресторану у којем је пре неку деценију рекла судбоносно „да”. Јер, у 2013, чувени ресторан ће, после вишегодишње паузе, поново бити отворен. Тако ће бити настављена традиција у чијим су најсветлијим данима – за време СФРЈ – кроз „Винограде” продефиловале хиљаде политичара, амбасадора, уметника, привредника, страних званичника и званица који су долазили у бившу домовину... Те дане памти Крста Црнчевић, жива легенда београдског и српског угоститељства. Једна од ставки у пребогатој кафеџијској биографији овог седамдесет седмогодишњака је и газдовање „Виноградима”.

– Госте су на улазу „поздрављали” стихови народне поезије преведени на неколико језика. У ресторану је радио енолог, а постојала је и винска карта са прецизно наведеним особинама сваког вина: годином бербе, старости, јачином... Било је то врхунско место – сећа се Црнчевић.

О томе сведочи и листа гостију. Почев од Тита, преко Софије Лорен, све до „незваничног” самита несврстаних, одржаног у „Виноградима” одмах после оног „званичног” у Београду. За столовима грочанског ресторана „интегрисали” су се шефови држава Европске заједнице, „атерирали” су светски познати космонаути, а долазили су, разуме се, и локални мештани у ресторан удаљен од центра Гроцке 500 метара, а од београдског језгра 25 километара.

– Имали смо врхунске куваре. Неки од њих су пре Другог светског рата завршили куварске школе у Француској, на које их је краљ Александар Карађорђевић слао као стипендисте. После школовања, служили су на његовом двору – говори Црнчевић.

Сваког дана, авионом, из Сплита су стизали свежа риба и плодови мора, а из Русије кавијар.

Деведесетих година, као и све у држави, стају и „Виногради”. Затварају се на „неодређено време”. Катанац се задржао и у „годинама расплета”, али и у „постпетооктобарској Србији”. Све до прошле године...

У „златно доба”, Грочани су ресторан звали и „Метропол”, јер је био у саставу истоименог хотелског предузећа. Када васкрсне 2013. године, биће под „јурисдикцијом” приватне фирме Ненада Вуковића, четрдесет четворогодишњег житеља који је свој труд и новац уложио у препород „Винограда”.

Да су радови, започети прошле године, добрано одмакли, види се чим се намерник попне на Циганско брдо. Грађевина на три нивоа, подигнута уместо старог, дотрајалог објекта и нешто већа од њега, споља се приводи крају, потом ће кренути преуређење ентеријера, а поред, на хектару земље, зелене се млади виногради.

– Засадићемо још један хектар винове лозе. Простор ће имати 750 квадрата у којима ће бити ресторан са терасом за 200 гостију, вински и ракијски подрум, дегустациона сала, свечана сала за 150 званица, паркинг... Посла ће бити за 20 радника – објашњава Вуковић и обећава да ће, у духу старих „Винограда”, на јеловнику бити национална кухиња.

Биће то први новији туристички објекат који ће, због сиромашне понуде и небриге надлежних за Гроцку која је небрушени туристички драгуљ, с правом стећи епитет „капиталне инвестиције”.

----------------------------------------------

Нил Армстронг „атерирао” у кафану

Недавно преминули Нил Армстронг, космонаут који је узлетео на Месец, за време посете Југославији такође је „атерирао” у „Винограде”. Са видиковца поред ресторана, одакле поглед пуца на Дунав, велелепну Грочанску аду, контуре Смедерева и Панчева и обрисе Вршачког брега, Армстронг је, каже легенда, рекао да је призор лепши него на Месецу...