Интернет на точковима

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, марта – Талентовани инжењер Мајкл Гејман (23) био је у слаткој недоумици. Примамљиве радне услове понудиле су му две врло пробирљиве компаније из "технолошке империје" калифорнијске Силицијумске долине. Његов пристанак добила је она која га је уверила да ће у њој имати бољи – превоз.

Сада ради у Гуглу, џину интернетске претраге и оглашавања. Али, медијску пажњу је привукао као редак случај, на први поглед – кадра који се за посао у компанији, чија виртуелна мрежа повезује цео свет, одлучио зато што она запосленима осигурава и лагодну везу између куће и посла – на стара, добра четири точка.

Испоставило се да Гејман није изузетак. Подесан локални превоз је постао прилично ефикасан мамац за придобијање драгоцених кадрова глобалне комуникације.

Алтернативна мрежа

Искусни инжењер Вилтс Карпентер (46) "протрчао" је кроз две такође суперкомпаније док се није скрасио у Гуглу који га је освојио својим – аутобуским саобраћајем. Тај детаљ му је, каже, битно поправио квалитет живота – прекративши му дуго трпљене муке у вожњи од стана у Сан Франциску до Силицијумске долине.

Аутобус је постао важан помоћни део моћне интернетске мреже јер јој, уз остало, служи и као средство за – регрутацију драгоцених кадрова. Плате у Гуглу јесу добре, али нису тако високе као у конкурентским фирмама, па он стручњаке махом придобија олакшавањем свакодневних искушења, међу којима је понајвеће – превоз по закрченим путевима.

У аранжману с једном превозничком фирмом, направио је саобраћајну мрежу са 32 аутобуса, са по 37 седишта, који непрестано циркулишу између централе зване "Гуглплекс" и адреса око 1.200 запослених, четвртине своје радне снаге у тој зони. Од пет сати ујутру до десет увече, у 132 туре дневно, укрцавају их и искрцавају у петнаестак насеља, где имају око 40 станица,  известио је "Њујорк тајмс", који се посветио истраживању тог необичног споја најсавременије и класичне врсте услуга.

Гуглова саобраћајна мрежа се простире на око 400 километара, чиме дупло надмашује дужину регионалне железничке везе. То је најопсежнији програм те врсте у САД, тврди специјалиста за транспортне системе Тед Видби.

Компанијски алтернативни превоз се уклапа у шире подмиривање потреба запослених, у складу с тржишном изнудицом. Цене некретнина у тој области – разапетој између различитих чари Силицијумске долине и Сан Франциска – убрзано расту, па се људи често селе у мање скупе, удаљеније крајеве. Уштеда се, међутим, истањи у дугом превозу, што је тешкоћа која је у Гуглу ублажена ванредним, бесплатним транспортом. Та привилегија утиче и на локални распоред снага. До претпрошле године, у насељу Пасифик Хајтс становало је десетак "гуглића", а с доласком компанијског аутобуса у тај крај њихов број се ушестостручио.

Аутобуси се брже крећу јер користе проходније траке резервисане за колективни превоз, а опремљени су тако да се ни у вожњи "не губи време", јер у њима функционише – Интернет. Запосленима је омогућено и да са собом превозе бицикле и кућне љубимце.

Та погодност многима се чини већом од осталих компанијских "умиљавања" особљу. Међу осталим "додворавањима" су бесплатни оброци током читавог радног дана, бесплатни лекарски прегледи, као и низ могућности за рекреацију – два базена, зид за пентрање, одбојкашки терен... "Мажење и пажење" произлази из две околности. Прво, акције компаније достигле су четири пута вишу вредност од почетне цене. Друго, достигнути ниво се одржава и расте тако што се побољшавају услови рада којима се задржавају постојећи и привлаче нови стручњаци.

Ни конкуренција не заостаје. Сличан рецепт је, кажу, применио и Јаху.

Агенција за заштиту човекове средине направила је своју табелу компанија по превозним погодностима за запослене. Гугл на тој листи – дели треће и четврто место са Ораклом. На врху су "суперсиле" – Интел и Мајкрософт.

Фирма Фејсбук истиче се изван таквог рангирања. Уместо превозних повластица, она запосленима даје 600 долара месечно ако се настане у полупречнику од 1.600 метара око њене централе.

Проблеми других

Остали становници зоне залива код Сан Франциска завиде уживаоцима таквих, разноликих, повластица. Већ десет година узастопно тамошњи грађани истичу да им највеће проблеме причињава – локални саобраћај.

Закрчења у саобраћају су и поприлична мука читаве нације "на точковима". Бела кућа процењује да у 85 "најзагушенијих" градова САД  путници у "чеповима" на коловозима проћердају 3,7 милијарди сати и близу 10 милијарди литара бензина годишње, што је губитак у износу од око 63 милијарде долара. "Гуглићи" нису међу њима, као ни међу онима на које председник Џорџ Буш мисли кад преклиње да се смањи потрошња нафте а тако и "енергентска зависност од нестабилног Блиског истока". Јер, компанијски аутобуси раде на биодизел.