Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Праћење телефонских и интернет-веза

Праћење телефонских и интернет-веза
Мобилни телефони као "оружје" Фото АФП

Европске владе припремају закон на основу кога ће се од компанија захтевати да чувају детаљне податке о коришћењу Интернета и телефона, што излази из оквира онога што се на основу наредбе Европске уније тражи од земаља, пише "Њујорк тајмс".

У Немачкој ће, на основу предлога Министарства правде, бити забрањено коришћење лажних информација приликом отварања и-мејл налога, због чега ће досадашња пракса са псеудонимима на Интернету постати илегална.

И нацрт закона у Холандији такође излази из оквира онога што захтева Европска унија, па ће се од телефонских компанија тражити да чувају податке о тачној локацији онога који позива са мобилног телефона за све време трајања разговора.

Чак и сада провајдери интернет-услуга у Европи полицији са ваљаним налогом рутински откривају информације о корисницима које због наплаћивања услуга иначе чувају око три месеца, објашњава Питер Флајшер, адвокат "Гугла" за пословање у Европи чије је седиште у Паризу. Подаци се односе на то ко и како је послао поруку, али не и на њен садржај.

Званичници криминалистичке службе тврдили су после терористичких напада у Шпанији и Британији да им требају бољи подаци и из дужег периода које чувају компаније које управљају европским комуникационим мрежама.

Земље Европске уније мораће до 2009. да донесу закон о Наредби о чувању података, због чега су садашњи предлози само ране интерпретације. Они који се баве овим питањем такође су забринути због промене у европској политици, која је одавно штитила права на приватност појединаца.

На основу предлога у Немачкој, корисници теоретски неће моћи да отварају фиктивне и-мејл налоге да би се, рецимо, скривали на онлајн аукцијама. Псеудоними неће бити забрањени, али ће морати да воде до стварног корисника.

"Ово ће бити велики ударац за приватност, јер су људи навикли да могу да имају анонимне и-мејл налоге. Штавише, тако нешто апсолутно не може да се примени и никада неће функционисати", сматра Флајшер. Он верује да ће бити потребна нека врста идентификације. "Можда ћете морати да се региструјете уносом података из личне карте."

Јерг Хладјк, адвокат у бриселској адвокатској фирми "Хантон и Вилијамс", мисли да би могло да буде илегално и готовинско плаћање рачуна за припејд кориснике мобилних телефона. Подаци за наплату регуларних претплатника мобилне телефоније већ су верификовани.

"Иронично је то што је Немачка једна од европских земаља у којој се највише говори о приватности."

Он каже да није јасно да ли ће се било који европски закон односити на и-мејл провајдере у Сједињеним Државама, као што је то случај са Гуглом. Стога ће свако коме је из било ког разлога потребна непроверена адреса још увек моћи да користи Гмејл, Јаху или Хотмејл адресе.

Хладјк каже да неће бити лако да се разграничи који се закон примењује. Гугл тражи само два информације за отварање Гмејл налога – име и лозинку – при чему ова компанија не покушава да открије да ли је име тачно.

У Холандији за телефонске компаније предложено проширење закона на давање података о локацији корисника мобилног телефона "подразумева праћење кретања великог броја недужних грађана", саопштила је холандска Агенција за заштиту података. Она је у јануару саопштила да је у нацрту занемарена одредба о заштити приватности из европског Споразума о заштити људских права. Слично овоме, немачка технолошка трговинска асоцијација "Битком" каже да нацрт закона у том делу крши немачки устав.

Удружења Интернет и индустрије телекомуникација имала су примедбе током расправе о овој наредби, али су се оне у то време односиле на дужину трајања чувања података и начин на који компанијама треба да буде извршена компензација за трошкове прибављања и чувања информација. На крају се све завршило на томе да период може да се креће од шест месеци до две године, али да обе одлуке треба да донесу националне владе. У немачком нацрту одређен је период од шест месеци, док се у Шпанији предлажу две године, а у Холандији 18 месеци.

"У Немачкој нема много оних који у потпуности подржавају овај нацрт", каже Кристијан Шпар, портпарол "Биткома". "Има, међутим, оних који су према њему много више критички настројени од нас".

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.