Нуклеарни програм Ирана под „надзором” ЦИА

Савезни (врховни) суд у Лозани изрекао је средином недеље, после скраћеног поступка, благе казне тројици швајцарских инжењера иранског нуклеарног програма. Фридрих Тинер (75) и његови синови Урс (46) и Марко (43) осуђени су условно на 24, 50 и 42 месеца затвора и на новчану казну од 400.000 швајцарских франака (око 330.000 евра) због активног учешћа у развијању нуклеарног програма у Ирану, а претходно у Пакистану, Северној Кореји и Либији, известили су швајцарски медији.

Пресуда врховног суда у Лозани истовремено је званична потврда шпијунских активности САД. „Судским печатом оверено је сазнање да је ЦИА упозната са детаљима иранског нуклеарног програма, али и програма других држава, од Северне Кореје до Пакистана”, рекао је извор у Берну.

Портпаролка Савезног тужилаштва Валпурга Бур изразила је задовољство да је предмет после вишегодишњег натезања успешно окончан „у складу са интересима државе (Швајцарске), представника неких страних организација (ЦИА), јавног тужилаштва и оптужених”.

Швајцарски нуклеарни техничари, Фридрих Тинер са синовима Урсом и Марком, ухапшени су 2004. у Немачкој, на основу потернице коју је расписало Јавно тужилаштво у Берну. Њима је стављено на терет да су три деценије учествовали у развоју нуклеарних програма Пакистана и Северне Кореје, као и да су „дали допринос” развоју нуклеарних програма у Либији и Ирану. 

Приликом екстрадиције у Швајцарску испоставило се, међутим, да су земље које су развијале нуклеарне програме били само номинални налогодавци. „Невидљиви координатор” била је – америчка обавештајна служба ЦИА. Тинери су финансирани под оперативним именима од средине седамдесетих година прошлог века, а од 2003. били су на званичној платној листи ЦИА.

После објашњења да су радили по налогу ЦИА, по њиховом мишљењу у интересу западног света, тиме и Швајцарске, процес је одложен. Супротстављеним странама остављено је време да дођу до договора...

Американцима није одговарало да се њихов „активни надзор” нуклеарних програма у туђим земљама обелодани. Швајцарска влада није желела да се супротстави америчким интересима, још мање да се сазна да је годинама толерисала нуклеарног стручњака Абдула Кадира Кана који се сматра „оцем” пакистанске атомске бомбе. Овај аспект довео је до, како су пренели швајцарски медији, (незаконитог) уништавања швајцарске документације која се односила на случајеве Тинерових и пакистанског научника Кана, у 2007. години. То би могло да доведе до новог процеса – против државних службеника и налогодаваца у влади.

После интензивних преговора представника администрације САД и представника владе у Берну, 2007. коначно је постигнут договор о одлагању ад акта. Судије врховног суда, ипак, нису пристале да обуставе процес. Узалудне су биле интервенције владиних челника. Како „Политика” сазнаје, у швајцарско име су интервенисали тадашњи министар правосуђа Кристоф Блохер, његова наследница Евелине Видмер-Шлумпф, министар одбране Самуел Шмит, министарка спољних послова Мишелин Калми-Реј.

Децембра 2010, у тренутку када је „Њујорк тајмс” предсказао „швајцарско-америчку ЦИА аферу несагледивих размера”, судије су попустиле. Обећали су да ће чекати изгласавање новог закона о судској нагодби. Нови закон ступио је на снагу јануара ове године, а њиме је омогућена овонедељна, блага пресуда Тинеровим. Условном казном поштеђени су затвора. Неће имати ни проблема да плате новчану казну. Новац ће у ту сврху, наводно, уплатити ЦИА. Као што је исплатила високо обештећење оцу и синовима за, каже се, претрпљене шокове приликом хапшења и у току судског процеса.