Битка за Охајо

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Географски је за око четвртину већа од Србије, има 11,5 милиона становника и носи титулу „мајке председника” јер је осам од 44 досадашња станара Беле куће тамо рођено и живело.

Охајо („велика река”, на језику индијанског племена Ирокези), некадашња „Северозападна територија”, држава која се Сједињеним Државама као 17. по реду прикључила 1803, ових дана је главна на америчкој предизборној мапи.

Два председничка кандидата се тамошњим бирачима удварају, убеђују их, наговарају, обећавају на велико... Барак Обама је у Охају у последње четири године боравио 29 пута, док је Мит Ромни у сваки њен део стигао својим специјалним изборним аутобусом.

Онај ко од њих двојице добије више гласова у Охају, укњижиће 18 делегата (електора). Пошто победнику треба најмање 270, на први поглед би се рекло да би се обојици више исплатило да финиш кампање проводе у Калифорнији, где је награда 55 електора, у Тексасу где победнику припада 38 или на Флориди са 29.

Председнички избори подразумевају математику друге врсте. Она је можда мит, који је међутим реалност све док се не демантује. Тај мит је сада беспоговорна чињеница: ниједан републиканац није постао председник а да није победио у Охају. Демократском кандидату то се није догодило у последњој половини века, од Кенедијеве победе 1960.

Обама је у Охају пре четири године испредњачио са 51,5 одсто. Овонедељне сондаже бирачког расположења показују да почетну предност повећава: прешао је праг од 50 одсто, док Ромни заостаје за између пет и десет процентних поена.

Изгуби ли дуел у Охају, кандидат републиканаца би морао да добије осталих седам „клатно” држава, оних где бирачи још нису сасвим сигурни ко је њихов фаворит.

Преостале 42 су на изборној мапи већ обојене у плаво или црвено, као традиционално сасвим сигуран плен републиканаца или демократа. Охајо је међутим у категорији „љубичастих”. Од 1960. осам пута је гласао за републиканца, а на пет избора се определио за демократу.

Гувернер Охаја је републиканац Џон Кесић (отац му је чешког а мајка хрватског порекла). У Конгресу је заступљен са девет републиканаца и шест демократа.

Демографски и социјално се сматра „репрезентативним узорком” целе Америке: има елементе њеног севера и југа, истока и запада.

Обама и Ромни се углавном боре за наклоност беле радничке класе Охаја, која је велики део бирачког тела. Аналитичари имају објашњење зашто је оно у овом тренутку наклоњеније Обами.

Охајо је сусед Мичигена, где је Детроит, седиште „велике тројке” америчке аутомобилске индустрије – „Џенерал моторс”, „Форд” и „Крајслер”. У Охају је свако осмо радно место везано за аутомобилску индустрију.

Један од првих великих потеза Обаме после уласка у Белу кућу био је програм спасавања Детроита, који је успео. Све три компаније су данас профитабилне и углавном држави вратиле кредитни појас за спасавање.

Насупрот томе, та индустрије је према Ромнијевом уверењу пре четири године требало да банкротира, а не да буде спасавана владиним субвенцијама.

Наравно да је Обама због тога симпатичнији. Ромни је за добар део радничке класе богати капиталиста који би их најрадије отпустио. Уосталом, и он и републиканци мисле да су главни „креатори радних места”, предузетници, док је раднике сврстао у „47 одсто”. Међу оне који не зарађују довољно да би плаћали порез на годишњи приход, па су због тога „лезилебовићи”: од државе више добијају него што јој дају.

Упркос заостајању, у Ромнијевом штабу не губе дух. Сматрају да су предизборне сондаже непоуздане и уздају се у интерна истраживања која, како истичу, дају другачију слику.

Њихови волонтери и плаћени агитатори досад су у Охају покуцали на 800.000 врата и окренули 2,6 милиона телефонских бројева бирача.

Тврде и да ће за резултат бити пресудна кампања коју воде конзервативни активисти протестаната и католика, први пут заједно, да вернике изведу на биралишта. Пре четири године ти гласачи су били пасивни јер им се није свиђао Џон Мекејн.

Нејт Силвер, статистичар који се прославио тиме што је 2008. предвидео резултате гласања у 49 од 50 држава и исход свих 35 изборних дуела за Сенат, у свом блогу у „Њујорк тајмсу” износи да је вероватноћа да Обама победи 79,7 одсто – ако би избори били одржани баш сада.

У Охају, „рано гласање” почиње већ идућег месеца. До 6. новембра је међутим још пет недеља. Да ли ће бити „октобарског изненађења”?

Сигурно је само једно: ништа није готово док није готово.