Како здраво старити

Стари у Србији најчешће оболевају од артритиса, различитих врста карцинома, кардиоваскуларнихи цереброваскуларних обољења, деменције и депресије, поремећаја сна, дијабетеса, остеопорозе, а имају проблема и са системом за варење, поремећајима уринарног тракта, слабљењем вида и слуха.

Будући да се просечан животни век продужава и да се повећава и број оних који имају више од 80 година, самим тим долази и до појаве разних обољења код најстарије популације, што потврђују и стручњаци Црвеног крста Србије. Наташа Тодоровић и др Милутин Врачевић, из ове организације, објашњавају да је просечан Европљанин препола века имао 30 година,данасима четрдесет година, а до средине 21. века имаће 50 година. Статистика показује да је 1920. године просечан житељ Старог континента живео 55 година, а данас може да дочека 80. рођендан. Заштита здравља старијих, кажу наши саговорници, главни је показатељ напретка или пропуста за заштиту здравља целокупног становништва.

– Европска година активног старења пред нас ставља изазове у различитим подручјима: запошљавање, здравство, социјалне услуге, образовање одраслих, волонтаризам, становање старијих, коришћење нових технологија.Циљ читавог човечанства, а пре свега медицине, геријатрије, геронтологије, геронтотехнологије је продужење живота, а првенствено продужење периода активног живота, што доводи до померања граница старости. Појавама старости треба се прилагодити и то животно доба оплеменити и учинити што квалитетнијим, а појаву болести што више одложити здравим животним навикама – објашњавају Тодоровићева и др Врачаревић.

Дуг живот није вредност сам по себи, а оно што је битно је квалитет тог живота, живљење у срећи и задовољству. Због тога постоје и савети како се може здраво старити. Кључна ствар је бављење физичким активностима.

–Не морају људи да се учлањују у теретану. Рад у башти, играње бадминтона, или шетња бржим темпом једнако су ефектни. Ако неко дуго нијебио физички активан, најпре мора да се посаветује са својим лекаром. Важно је и здраво се хранити. Треба јести много воћа и поврћа, а идеално је имати пет мањих оброка дневно.Превише соли у исхрани повећава ризик од повишеног притиска и срчаног удара. Зато је неопходно проверавати састав намирница које се купују, поготово месних прерађевина, супа, готових јела.Превише засићених масноћа повећава ниво холестерола и увећава ризик од срчаних болести и можданог удара. У храну која садржи велике количине ових материја спадају бисквити, колачи, тестенине, кобасице, мрсније месо и сир. Не треба пити превише алкохола – каже др Врачаревић.

Лекари саветују најстаријим грађанима да оставе цигарете, јер никада није касно да се осете све благодети остављања дувана. Још једна важна ставка за здраво старење је да треба одржавати свој друштвени живот, а један од добрих начина је да баке и деке буду активнији, да волонтирају за неку хуманитарну организацију. Треба бити позитиван према својим годинама и протоку времена, јер истраживања показују да људи са позитивним ставом ка старењу и активним односом према променама које долазе уз године живе дуже и здравије од оних који су негативни и песимистички настројени. Посвећивање времена старим пријатељима и хобијима је важно, али медицинари саветују да треба пружити шансу и новим стварима и искуствима.

–Редовни прегледи су веома важни. Зато је важно разговарати са својим лекаром ако особа у породици има историју болести као што су срчане сметње, висок крвни притисак, дијабетес, остеопороза или глаукома. Ово помаже да се потенцијални проблеми препознају чак и пре него што се симптоми појаве. Треба знати да постоје бројни прегледи који помажу да се болести попут рака открију у раној фази, зато се не треба устручавати да се питањапостављају лекарима. Редовно треба проверавати вид код лекара, најмање једном у две године и избегавати дуготрајно излагање сунцу – додао је др Врачаревић.

Добро је излазити на ваздух и проводити време напољу, али и знати да високе температуре, поготово у комбинацији са високом релативном влажношћу ваздуха, као и јак интензитет ултраљубичастог зрачења представљају здравствене ризике. Квалитетно спавање није само начин да се људи одморе већ смањује ризик од депресије, ублажује упале и стрес, па чак и унапређује срчано стање. И битно је да стари знају, додају наши саговорници, да је пензија коју добијају њихов ресурс и да увек може да се употреби на ефикаснији начин.

Д. Давидов-Кесар