Kako zdravo stariti

Stari u Srbiji najčešće obolevaju od artritisa, različitih vrsta karcinoma, kardiovaskularnihi cerebrovaskularnih oboljenja, demencije i depresije, poremećaja sna, dijabetesa, osteoporoze, a imaju problema i sa sistemom za varenje, poremećajima urinarnog trakta, slabljenjem vida i sluha.

Budući da se prosečan životni vek produžava i da se povećava i broj onih koji imaju više od 80 godina, samim tim dolazi i do pojave raznih oboljenja kod najstarije populacije, što potvrđuju i stručnjaci Crvenog krsta Srbije. Nataša Todorović i dr Milutin Vračević, iz ove organizacije, objašnjavaju da je prosečan Evropljanin prepola veka imao 30 godina,danasima četrdeset godina, a do sredine 21. veka imaće 50 godina. Statistika pokazuje da je 1920. godine prosečan žitelj Starog kontinenta živeo 55 godina, a danas može da dočeka 80. rođendan. Zaštita zdravlja starijih, kažu naši sagovornici, glavni je pokazatelj napretka ili propusta za zaštitu zdravlja celokupnog stanovništva.

– Evropska godina aktivnog starenja pred nas stavlja izazove u različitim područjima: zapošljavanje, zdravstvo, socijalne usluge, obrazovanje odraslih, volontarizam, stanovanje starijih, korišćenje novih tehnologija.Cilj čitavog čovečanstva, a pre svega medicine, gerijatrije, gerontologije, gerontotehnologije je produženje života, a prvenstveno produženje perioda aktivnog života, što dovodi do pomeranja granica starosti. Pojavama starosti treba se prilagoditi i to životno doba oplemeniti i učiniti što kvalitetnijim, a pojavu bolesti što više odložiti zdravim životnim navikama – objašnjavaju Todorovićeva i dr Vračarević.

Dug život nije vrednost sam po sebi, a ono što je bitno je kvalitet tog života, življenje u sreći i zadovoljstvu. Zbog toga postoje i saveti kako se može zdravo stariti. Ključna stvar je bavljenje fizičkim aktivnostima.

–Ne moraju ljudi da se učlanjuju u teretanu. Rad u bašti, igranje badmintona, ili šetnja bržim tempom jednako su efektni. Ako neko dugo nijebio fizički aktivan, najpre mora da se posavetuje sa svojim lekarom. Važno je i zdravo se hraniti. Treba jesti mnogo voća i povrća, a idealno je imati pet manjih obroka dnevno.Previše soli u ishrani povećava rizik od povišenog pritiska i srčanog udara. Zato je neophodno proveravati sastav namirnica koje se kupuju, pogotovo mesnih prerađevina, supa, gotovih jela.Previše zasićenih masnoća povećava nivo holesterola i uvećava rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. U hranu koja sadrži velike količine ovih materija spadaju biskviti, kolači, testenine, kobasice, mrsnije meso i sir. Ne treba piti previše alkohola – kaže dr Vračarević.

Lekari savetuju najstarijim građanima da ostave cigarete, jer nikada nije kasno da se osete sve blagodeti ostavljanja duvana. Još jedna važna stavka za zdravo starenje je da treba održavati svoj društveni život, a jedan od dobrih načina je da bake i deke budu aktivniji, da volontiraju za neku humanitarnu organizaciju. Treba biti pozitivan prema svojim godinama i protoku vremena, jer istraživanja pokazuju da ljudi sa pozitivnim stavom ka starenju i aktivnim odnosom prema promenama koje dolaze uz godine žive duže i zdravije od onih koji su negativni i pesimistički nastrojeni. Posvećivanje vremena starim prijateljima i hobijima je važno, ali medicinari savetuju da treba pružiti šansu i novim stvarima i iskustvima.

–Redovni pregledi su veoma važni. Zato je važno razgovarati sa svojim lekarom ako osoba u porodici ima istoriju bolesti kao što su srčane smetnje, visok krvni pritisak, dijabetes, osteoporoza ili glaukoma. Ovo pomaže da se potencijalni problemi prepoznaju čak i pre nego što se simptomi pojave. Treba znati da postoje brojni pregledi koji pomažu da se bolesti poput raka otkriju u ranoj fazi, zato se ne treba ustručavati da se pitanjapostavljaju lekarima. Redovno treba proveravati vid kod lekara, najmanje jednom u dve godine i izbegavati dugotrajno izlaganje suncu – dodao je dr Vračarević.

Dobro je izlaziti na vazduh i provoditi vreme napolju, ali i znati da visoke temperature, pogotovo u kombinaciji sa visokom relativnom vlažnošću vazduha, kao i jak intenzitet ultraljubičastog zračenja predstavljaju zdravstvene rizike. Kvalitetno spavanje nije samo način da se ljudi odmore već smanjuje rizik od depresije, ublažuje upale i stres, pa čak i unapređuje srčano stanje. I bitno je da stari znaju, dodaju naši sagovornici, da je penzija koju dobijaju njihov resurs i da uvek može da se upotrebi na efikasniji način.

D. Davidov-Kesar