Милион илегалаца

Србија је стара држава али она се, нажалост, малокад тако понаша. Да је, рецимо, та фамозна, у свим општинама иначе постојећа грађевинско-комунална инспекција како треба радила свој посао, тешко да би избујало тих милион, чак и више „дивљих” објеката!

Немоћ вајне државе боде у очи чак и на централном тргу главнокомандујућег Београда, Тргу Републике: још и дан-данас тамо, с неукусним баџама штрчи код биоскопа „Балкан” једно ругло, кажу „легализовано” решењем извесне чиновнице Старог града! Прелепа падина Вишњице је, такође, друга Калуђерица: тамо је никло на хиљаде приватних кућерина које ће, ето, господин Веља Илић сада да легализује. А сва та ујдурма с дивљом градњом могла је да се сасече у корену само да је држава на време употребила на десетине булдожера, наравно уз асистенцију МУП-а.

Између два светска рата Србија је заиста имала паметну „мрежу” насеља, локалних центара, вароши и варошица, среских места и, наравно, банијско-покрајинских градова и главног Београда. И то је држало народ јер је имало свакојаку логику: били су то привредно-школски, културни и здравствени, а и административни центри.

Све је то трајало док су животариле и социјалистичке „комуне”: у свакој је била школа, у многима суд, дом здравља, објекти за спорт и културу, наравно и пратећа индустрија која је, мање-више, задржавала локално становништво. У многим општинским центрима људи су градили удобне куће, школовала се деца...

А онда су настале „београдизација”, „новосадизација”, Крагујевац је буквално испразнио добар део Шумадије, Ниш Понишавље, Београд је „усисао” стотине хиљада људи из Србије, али и из Хрватске, БиХ... Омладина је у бесцење нудила дивне породичне куће по мањим местима за ,,голубарнике” по Београду, а две трећине малих комуналних центара данас су, чак више него у 19. веку, тужне провинцијске „варошице” које се, све више, претварају у сеоска насеља.

Дуго смо били у заблуди верујући да су наши урбанисти (свих врста) учили „занат” на тековинама развијене Европе у којој се, у ствари, прво све размотри и планира, па онда усмерава и гради. А у ствари имамо последице непамети и хаоса јер у Србији се прво направи проблем, а онда, наравно, вади „кестење из ватре”! Бојим се да нам, после тих милион и још више дивљих градњи неће бити повратка.

Доктор наука