Milion ilegalaca

Srbija je stara država ali ona se, nažalost, malokad tako ponaša. Da je, recimo, ta famozna, u svim opštinama inače postojeća građevinsko-komunalna inspekcija kako treba radila svoj posao, teško da bi izbujalo tih milion, čak i više „divljih” objekata!

Nemoć vajne države bode u oči čak i na centralnom trgu glavnokomandujućeg Beograda, Trgu Republike: još i dan-danas tamo, s neukusnim badžama štrči kod bioskopa „Balkan” jedno ruglo, kažu „legalizovano” rešenjem izvesne činovnice Starog grada! Prelepa padina Višnjice je, takođe, druga Kaluđerica: tamo je niklo na hiljade privatnih kućerina koje će, eto, gospodin Velja Ilić sada da legalizuje. A sva ta ujdurma s divljom gradnjom mogla je da se saseče u korenu samo da je država na vreme upotrebila na desetine buldožera, naravno uz asistenciju MUP-a.

Između dva svetska rata Srbija je zaista imala pametnu „mrežu” naselja, lokalnih centara, varoši i varošica, sreskih mesta i, naravno, banijsko-pokrajinskih gradova i glavnog Beograda. I to je držalo narod jer je imalo svakojaku logiku: bili su to privredno-školski, kulturni i zdravstveni, a i administrativni centri.

Sve je to trajalo dok su životarile i socijalističke „komune”: u svakoj je bila škola, u mnogima sud, dom zdravlja, objekti za sport i kulturu, naravno i prateća industrija koja je, manje-više, zadržavala lokalno stanovništvo. U mnogim opštinskim centrima ljudi su gradili udobne kuće, školovala se deca...

A onda su nastale „beogradizacija”, „novosadizacija”, Kragujevac je bukvalno ispraznio dobar deo Šumadije, Niš Ponišavlje, Beograd je „usisao” stotine hiljada ljudi iz Srbije, ali i iz Hrvatske, BiH... Omladina je u bescenje nudila divne porodične kuće po manjim mestima za ,,golubarnike” po Beogradu, a dve trećine malih komunalnih centara danas su, čak više nego u 19. veku, tužne provincijske „varošice” koje se, sve više, pretvaraju u seoska naselja.

Dugo smo bili u zabludi verujući da su naši urbanisti (svih vrsta) učili „zanat” na tekovinama razvijene Evrope u kojoj se, u stvari, prvo sve razmotri i planira, pa onda usmerava i gradi. A u stvari imamo posledice nepameti i haosa jer u Srbiji se prvo napravi problem, a onda, naravno, vadi „kestenje iz vatre”! Bojim se da nam, posle tih milion i još više divljih gradnji neće biti povratka.

Doktor nauka