Реформатор и батинаши

Председник Михаил Сакашвили је у озбиљној невољи уочи данашњих парламентарних избора. Грузини се буне, масовно излазе на тргове и улице, узвикују слогане против власти, траже промене.

Лавина незадовољства покренута је пре десетак дана када су на телевизији и на Интернету приказани снимци из једног затвора на којима су забележене мучне сцене премлаћивања и непримереног малтретирања заточених.

Влада је морала да пређе у такозвани кризни режим рада. Министар унутрашњих послова поднео је оставку, као и неколико високих затворских службеника. Више затворских чувара је похапшено.

Веома непријатно по Сакашвилија, 44-годишњег реформатора кога је Запад својевремено промовисао у „шампиона демократије” и „одлучног проамеричког реформатора”.

У некој другој ситуацији председник би највероватније лако нашао одговор на народни бунт, али му у овом тренутку околности не иду наруку.

Иако се данас на гласачким листићима неће наћи његово име, Сакашвилију је и те како важно да владајућа партија „Јединствени национални покрет – за победничку Грузију” оствари убедљиву победу и освоји натполовичну већину у парламенту од 150 посланика.

Следеће године председнику истиче други, последњи мандат, а његови противници уопште не сумњају да су најављене уставне промене – по којима би главну власт у држави убудуће имао премијер – припрема да председник заседне у премијерску фотељу.

Сакашвили, кога критичари оптужују да земљом од 4,5 милиона људи управља као породичним наследством, на власт је дошао 2003. после „наранџасте револуције”. Сменио је Едуарда Шеварднадзеа, свог некадашњег учитеља и бившег шефа совјетске дипломатије.

Грузија је потом ушла у еру стабилности и економског успона, али је све то озбиљно нарушено лета 2008. када је Русија војно интервенисала а кратки рат је омогућио отцепљење Абхазије и Јужне Осетије које су касније прогласиле независност.

Многи и даље тврде да би без владајуће председникове партије Грузија поново утонула у хаос и насиље. Тврде да у случају пораза „Јединственог националног покрета” земљи прети потпуни распад.

Тако не мисле Грузини окупљени око Сакашвилијевог најљућег противника, Бидзине Иванишвилија, лидера опозиционог „Грузијског сна”, тајкуна чије се богатство процењује на 6,4 милијарде долара.

На недавном митингу у граду Рустави, којем је присуствовало више од 20.000 људи, Иванишвили је обећао да ће ако његова партија победи на изборима, вратити људе у фабрике и да ће се влада бавити важним пословима а не „лажима као ова садашња”.

„Развијаћемо бизнис, нећемо га гушити, како се то данас ради”, поручио је он напомињући да је све што је до сада изграђено у Грузији, изграђено од пара добијених са Запада после рата 2008, и да ће те паре неко морати брзо да враћа.

Да ће изборна битка која привлачи велику пажњу јавности бити жестока, показују и истраживања јавног мњења по којима Иванишвили може да рачуна на 42 одсто гласова, док Сакашвилију следује проценат мање.

Владајућа странка у међувремену покушава да умањи штету коју је начинио спорни филм из затвора. Власт тврди да је све урађено у режији опозиције, да су сцене насиља изрежиране и снимљене још у мају и да се само чекао погодан тренутак да буду пуштене у јавност.

Тврди се и да је аутор Владимир Бедукадзе, чувар затвора у којем се све дешавало, за свој допринос плаћен два милиона долара, да је побегао у Брисел где је затражио политички азил и где сада лобира за поштовање људских права код куће. Намах је проглашен за „страног агента”, руског.

Због послова које је имао у бившем СССР-у, владајућа странка по истом рецепту тврди и да је Иванишвили директни изасланик руског председника Владимира Путина.

Можда је и то разлог да Сакашвили у уторак у УН изјави да је цела прича у вези са спорним филмом дело руских тајних служби, али да он и његова влада све држи под контролом – што, наглашава, показује да је Грузија далеко демократскија држава од Русије у којој, како је рекао, „никога није ни брига” за овакве и сличне случајеве.