Златне призме на поклон политичарима

Да ли су премијер Србије Војислав Коштуница и градоначелник Београда Ненад Богдановић прекршили пропис када нису, као што је то урадио председник Србије Борис Тадић, Републичком одбору за решавање о сукобу интереса пријавили поклон који су добили од фудбалског клуба Партизан?
Поводом шездесетогодишњице ФК Партизан "Призма" из Крагујевца урадила је бесплатно 17 златних призама, као симпатизер овог фудбалског клуба, а председник Партизана Иван Ћурковић их је доделио домаћим и страним личностима, и партизановцимa и звездашима и неутралним. Тадић је то пријавио, али премијер Војислав Коштуница и градоначелник Београда Ненад Богдановић нису. Тадић који навија за Партизан желео је да призму задржи.

Милован Дедијер, председник Републичког одбора за решавање сукоба интереса, каже да "златну призму" нису слали на процену, јер је направљена за пригодан датум и зато што не може да утиче на савесно и одговорно обављање функције.

– То је више признање појединцима. Да смо призму одузели Тадићу, покренули бисмо поступак против премијера и градоначелника. Иначе, њихове службе нам до сада нису доставиле податке о поклонима које су они добили – додаје Дедијер.

За сада су поклоне пријавили Борис Тадић, председник Републике, и Предраг Марковић, бивши председник Скупштине Србије. После годину и по дана регистар пријављених поклона функционера, који је на сајту, (www.sukobinteresa.sr.gov.yu) почео је да се пуни, а води га Републички одбор за решавање сукоба интереса.

Тадић је, као председник Републике, добио много поклона, а његова служба их је уредно пријавила, држећи се Закона о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција. Са списка Тадићевих поклона у регистру су шах и шаховска табла од порцелана, ваза обложена сребром из Холандије, бокал за воду из колекције "Мосер" и неколико домаћих икона.

Милован Дедијер објашњава да је Предраг Марковић најозбиљније схватио пропис, те да је у два-три наврата обавестио одбор о поклонима. Он је пријавио и сат марке "фестина", који је добио од својих колега и тај му поклон Одбор није одузео, али друга два јесте.

– Те поклоне уступамо Републичкој дирекцији за имовину и они постају државно власништво. Борис Тадић нас редовно обавештава о поклонима које добија, њих је више и тај регистар се сређује. Вредност поклона се не вештачи лако, достављају се стручњацима и они их процењују. Онда ми примењујући прописе одлучујемо да ли су поклони државна својина или не – каже Дедијер.

У Влади је први пут на трећем спрату сређена соба у којој су смештени сви поклони које је премијер Коштуница добијао. Сви поклони су пописани и смештени на полице, а позвана је и комисија за процену. После тога ће се поклони наћи и на сајту. Један од највреднијих поклона је копија огледала од деветсто каратног сребра из доба Отоманске империје, поклон министра одбране Турске. Председник Бугарске Прванов поклонио је премијеру два сребрна тањира, а Костас Караманлис, председник Грчке, донео је златну чашу. Од домаћих поклона ту су иконе из Хиландара и Свето писмо, дар патријарха.

У кабинету градоначелника су нам рекли да њихова служба протокола процењује поклоне и да ће их ставити на сајт када буду имали поклоне који прелазе половину просечне плате.

Према Закону о спречавању сукоба интереса, функционер не сме бити ни у каквом односу зависности према лицима која би могла утицати на његову непристрасност у обављању јавне функције, нити сме да користи јавну функцију за стицање било какве користи или погодности за себе. Зато сви поклони које именовани, постављени или изабрани функционер добије, а који прелазе вредност половине просечне месечне зараде у Републици морају бити пријављени и предати Одбору.

Милован Дедијер каже да функционер може да задржи поклон ако његова вредност не прелази половину просечне месечне зараде.

– Наш закон се односи само на домаће поклоне од правних и физичких лица – објашњава он.

За поклоне из иностранства важе други прописи и они остају у власништву државе, осим пригодних поклона мање вредности.

Посао у Одбору сада обавља деветоро људи, али Дедијер очекује да ће новим изменама закона, тај посао убудуће обављати само један човек. А посла има много. У унутрашњости функционери још нису упознати са Законом, па су их људи из Одбора обилазили и објашњавали им пропис.

– Само покретање поступака против функционера је непријатно, па то претходно проверавамо и тек када дођемо до података да постоји основана сумња реагујемо, а функционеру остаје 15 дана да одговори. После одговора поступак се или обуставља или се изриче мера и оставља рок да се изврши обавеза – наводи Дедијер.

Закон се не односи на органе у установама и другим организацијама и функционере у правосуђу, па је Одбор предложио да се и они укључе, као и функционери у образовању, култури, здравству...