Окреће ли Србија леђа Бриселу

Порука Томислава Николића, председника Србије, да ће Србија у даљем процесу европских интеграција имати своје услове, јер нема разлога да трчи за датумом и папиром, подстакла је дилему да ли је дошло до промене политике према Европској унији. Према оцени аналитичара Николићев говор на Генералној скупштини УН је био уравнотежен и представљао је континуитет досадашње политике и Косово и ЕУ.

Међутим, после разговора са Кетрин Ештон високом представницом ЕУ, која је поручила да ће он морати да донесе неке тешке одлуке, председник је у неколико обраћања домаћој јавности истакао да Србија неће журити са испуњавањем рокова за ЕУ.

„Знају нас добро и шта можемо да испунимо и шта не можемо. Без Косова и Метохије би се осећали као човек у велелепној палати који је на смрт болестан”, рекао је Николић у свечаном делу ванредне скупштине СНС-а.

Тврдећи да Николићева изјава не значи промену политике према ЕУ, премијер Ивица Дачић је истакао да Србија жури ка ЕУ, али да не јури по сваку цену за датумом о почетку преговора и да је спремна за дијалог с представницима власти у Приштини. „Ако изразите жељу да до децембра морате да добијете датум, онда ће вероватно и цена бити много већа”, рекао је Дачић новинарима у Београду после разговора с делегацијом Европске комисије.

Иако из седишта ЕУ званично не износе нове захтеве, већ говоре само о такозваним копенхашким критеријумима, Борис Тадић, бивши председник Србије, рекао је да је промена власти донела и нове услове у процесу придруживања ЕУ. Он је прецизирао да је реч о седмој тачки на листи услова коју је Београду испоставила највећа немачка партија ЦДУ.

Негирајући да нова власт има дужу листу услова, Александар Вучић, први потпредседник владе, тврди да су, заправо, Тадићу предочени тежи услови. „Тадић не говори истину поводом тог питања. Био је упознат са тим и он је врло интелигентно то пренео и рекао да то није постављено као услов за добијање датума, већ услов за улазак. Али, подсетићу да су (Андреас) Шокенхоф и (Ханс-Јоаким) Фаленски овде рекли да је то за трећу фазу, последњу фазу, услов за улазак”, објаснио је Вучић.

Поводом пребацивања „лопте” између садашње и претходне власти, Сузана Грубјешић, потпредседница владе за европске интеграција, рекла је да је Србија јасно опредељења за пут ка ЕУ, који није лак и једноставан, и да током тог пута не треба срљати.

Да ли изјаве које се чују последњих дана, ипак, значе промену курса?

Док Венсан Дежер, шеф делегације ЕУ у Београду, сматра да Николићева изјава како ће Србија у процесу придруживања ЕУ имати сопствене услове не значи промену спољне политике, јер је и нова влада као стратешки приоритет навела ЕУ, Ласло Варга, потпредседник Одбора за европске интеграције Скупштине Србије, оцењује да је очигледно да је дошло до промене у стратегији и за ЕУ и за Косово, „ако је та стратегија уопште и постојала”.

„Видљиво је да је процес европских интеграција, ако не у потпуности суспендован и стопиран, у изузетној мери успорен. Мени овај процес личи на ауто који је ишао неком константном брзином, некад мало брже, некад мало спорије, али као да је у једном тренутку неко избацио тај ауто из брзине, па он полако успорава и на крају стаје”, објашњава Варга.

На питање да ли Николићеве речи види као заокрет у односу на његов говор у УН, Предраг Симић, професор Факултета политичких наука, каже да је то одговор на доста неодмерен притисак Ештонове. „А, с друге стране, мислим да и власт сада има ново самопоуздање јер су успели да прву препреку некако прескоче, то јест да позајме паре до краја године”.

Да ли српска страна настоји да ојача своје позиције уочи објављивања платформе за преговоре са Приштином? У кабинету председника нису могли да нам одговоре пошто су управо јуче имали важне састанке.

„Нисмо ми у позицији да с неким стратегијским потезима или триковима можемо било шта да променимо, тако да не мислим да је припрема платформе прави разлог. Прави разлог је то што очигледно не постоји спремност за давање нових уступака, јер су проценили да на овај начин губе мање”, каже Варга.

Никола Јовановић, уредник часописа „Изазови европских интеграција”, истиче да Србија жели дубљу интеграцију са ЕУ, али да „мора да има своју националну политику, тако да ће нека варијанта политике и ЕУ и Косово увек бити актуелна”.

Према мишљењу овог нашег саговорника, сада је потребно дејствовати преко најближих пријатеља у ЕУ, како Немачка не би ставила препреку на европски пут коју не бисмо могли да подигнемо.

„Добро је што се проблему прилази рационално и што се не подижу очекивања, у супротном послали бисмо поруку да смо спремни на све и да је притисак најбоље средство у вези са Србијом”, каже Јовановић.