Мајкрософт против Холивуда

Вијетнам је две хиљаде година био огледно добро за ратове, а када су се ратови, коначно, 1975. године завршили – Вијетнамци су све што је било заборавили. Некадашњи ратни непријатељи Американци постали су мирнодопски савезници. Председника Била Клинтона дочекао је шпалир народа на путу од аеродрома у Ханоју, толико одушевљен да је то одушевљење превазишло и очекивања организатора – Комунистичке партије!? После оца нације Хо Ши Мина, најпопуларнија личност је Бил Гејтс. Централни комитет КП Вијетнама прекинуо је седницу да би се сликао са власником Мајкрософта. Зашто?

Зато што Вијетнамци иду кроз живот као што возе мотоцикле, којих само у Хо Ши Мину (бившем Сајгону) има три милиона, на једва дупло више становника: право напред, не гледају ни лево ни десно, а поготово не у ретровизор.

После завршетка рата, Вијетнамци су кренули да праве децу и новац. Данас је 30 процената становништва млађе од 14 година, а само пет одсто је старије од 65. Возе мотоцикле, гурају рикше, ваљају се као река улицама, не пропуштају пешаке, на главе су натукли качкете због сталних киша а на уста завезали мараме због загађења.

Нација је у спиду, нема незапослених. Још се тешко живи. Ко зарађује више од 100 долара месечно спада у средњу класу. За утеху, све је врло јефтино. Качкети пола евра, мајице са српом и чекићем 80 центи, пансион у хотелу са пет звездица 100 долара. Некадашњи највећи проблем – глад, успешно је решен. Вијетнам је постао извозник пиринча. За један долар ресторани нуде препун тањир речне или морске рибе с пиринчем. Осамдесет три милиона становника успело је да се попне на високу степеницу азијске транзиције која се зове – нисмо више гладни. А идемо даље.

Од Америке чежњиво очекују да им извезе капитал, али не и капитализам. Економски бум је отворио 11 фабрика за склапање аутомобила, који се углавном извозе. На улицама Хо Ши Мина и Ханоја Вијетнамци се возе у црним "волгама"; ови диносауруси совјетске ере и даље су статусни симбол чланова Комунистичке партије. Странци се препознају по луксузним теренцима. Подразумева се да је у џиповима уграђена клима јер просечна влажност ваздуха износи за дисање неподношљива 84 процента; увек је вруће, температуре се крећу од пет до 37 степени Целзијуса, а пола године непрекидно пада киша. У кишном периоду реке су тамнобраон, делта Меконга се тада рашири на неприступачних 200 километара.