Нема прихода без расхода

Дефицит падавина у 2012. години алармирао је питање економских ефеката суше и њиховогутицајана привредни развој земље. Прве процене суда је изразито сушна година донела штету од око 2,1 милијардедолара, али тачни резултати негативних ефеката биће познати тек послезавршенебербе кукуруза, шећерне репе и сунцокрета. Драстично смањење приноса одразиће сена раст цена ратарских производа, а самим тими на цене и залихе сточне хране, смањењесточног фонда и раст цена у прерађивачкој индустрији.Влада за сада тврди да не постоји разлог за страх јер располаже инструментима за заштиту потрошача од ценовног удара и за снабдевање основним пољопривредним производима изробних резерви. Спречавање наглог пораста цена дефицитарних производа робнимрезервамау одређеној мери штити крајње потрошаче али и угрожава положај наших пољопривредних производа на иностраном тржишту. Право питање је какво је опште стање пољопривреде Србије и шта би за нашу привреду значила још једна или више узастопних сушних година.

Значај пољопривредне производње у друштвено-економском развоју земље може се посматрати на основуњеног учешћа у бруто домаћем производу (БДП), у укупној запослености и спољној трговини. У последњих десет година учешћепољопривреде у БДП Републике Србије опада. Чак ни пре десет година,када је то учешће износило 13,3 одсто,Србија није била у том погледу у рангу европских земаља.Наиме, свега пет одстопољопривредног становништва ЕУ остварује 15 одстоБДП ове заједнице, док у Србији више него дупло већи удеопољопривредног становништва учествује у стварању скоро дупло мање вредности БДП.

У протеклој деценији удеопољопривредног становништва се уСрбијисмањио и последњих година оно у укупној радној снази учествује са око 12 одсто. С друге стране, велики спољнотрговински поремећаји, услед вишегодишње изолације и санкција, утицали су на чињеницу да се тек од 2005. године, либерализацијом трговине и потписивањем ЦЕФТА споразума, у размени пољопривредних производа постиже позитиван трговински биланс.Међутим,запостављање извоза услед превелике контроле цена путем робних резерви у дужем периодудовело бидо слабљења позиције наше земље на извозном тржишту.

Све у свему, негативни ефекти суше у 2012. години не би у великој мери утицалина целокупну привреду земље да је пољопривреда Србије развијенија.

Анализа односа висине приноса и засејане површине три најзаступљеније културе ратарске производње (пшеница, кукуруз,шећерна репа),у оквиру пројекта ,,Савремени биотехнолошки приступ решавању проблема суше у пољопривреди Републике Србије”, (финансирало га је Министарствопросвете, науке и технолошког развоја), указује на великузависност количине биљне производње од климатских услова. Тоговори и ониском нивоуинвестиција у системе за наводњавање,као и опостојању великогброја исувишемалих газдинстава која нису у могућности да улажу умеханизме заштите од суше.Према подацима Републичког завода за статистику,у Србији се последњих година наводњава свега 25.128 хектара, што чинисамо 0,50 одстоукупнихпољопривреднихповршина.

У прилог тврдњи да су улагања у системе за наводњавање неопходна за продуктивнију пољопривредну производњу говори и чињеница да је у Србији у последњих десет година, чак и у сезонамакоје нису биле сушне, забележен дефицит воде у летњим месецима, односно у периоду када је већина биљака најосетљивија на сушу. Економски исплативија биљна производња у условима коришћења система за наводњавање последица је више стопе раста прихода услед повећања приноса због наводњавања,од раста укупних расхода у процесу производње.

*Институт економских наука