Nema prihoda bez rashoda

Deficit padavina u 2012. godini alarmirao je pitanje ekonomskih efekata suše i njihovoguticajana privredni razvoj zemlje. Prve procene suda je izrazito sušna godina donela štetu od oko 2,1 milijardedolara, ali tačni rezultati negativnih efekata biće poznati tek poslezavršeneberbe kukuruza, šećerne repe i suncokreta. Drastično smanjenje prinosa odraziće sena rast cena ratarskih proizvoda, a samim timi na cene i zalihe stočne hrane, smanjenjestočnog fonda i rast cena u prerađivačkoj industriji.Vlada za sada tvrdi da ne postoji razlog za strah jer raspolaže instrumentima za zaštitu potrošača od cenovnog udara i za snabdevanje osnovnim poljoprivrednim proizvodima izrobnih rezervi. Sprečavanje naglog porasta cena deficitarnih proizvoda robnimrezervamau određenoj meri štiti krajnje potrošače ali i ugrožava položaj naših poljoprivrednih proizvoda na inostranom tržištu. Pravo pitanje je kakvo je opšte stanje poljoprivrede Srbije i šta bi za našu privredu značila još jedna ili više uzastopnih sušnih godina.

Značaj poljoprivredne proizvodnje u društveno-ekonomskom razvoju zemlje može se posmatrati na osnovunjenog učešća u bruto domaćem proizvodu (BDP), u ukupnoj zaposlenosti i spoljnoj trgovini. U poslednjih deset godina učešćepoljoprivrede u BDP Republike Srbije opada. Čak ni pre deset godina,kada je to učešće iznosilo 13,3 odsto,Srbija nije bila u tom pogledu u rangu evropskih zemalja.Naime, svega pet odstopoljoprivrednog stanovništva EU ostvaruje 15 odstoBDP ove zajednice, dok u Srbiji više nego duplo veći udeopoljoprivrednog stanovništva učestvuje u stvaranju skoro duplo manje vrednosti BDP.

U protekloj deceniji udeopoljoprivrednog stanovništva se uSrbijismanjio i poslednjih godina ono u ukupnoj radnoj snazi učestvuje sa oko 12 odsto. S druge strane, veliki spoljnotrgovinski poremećaji, usled višegodišnje izolacije i sankcija, uticali su na činjenicu da se tek od 2005. godine, liberalizacijom trgovine i potpisivanjem CEFTA sporazuma, u razmeni poljoprivrednih proizvoda postiže pozitivan trgovinski bilans.Međutim,zapostavljanje izvoza usled prevelike kontrole cena putem robnih rezervi u dužem periodudovelo bido slabljenja pozicije naše zemlje na izvoznom tržištu.

Sve u svemu, negativni efekti suše u 2012. godini ne bi u velikoj meri uticalina celokupnu privredu zemlje da je poljoprivreda Srbije razvijenija.

Analiza odnosa visine prinosa i zasejane površine tri najzastupljenije kulture ratarske proizvodnje (pšenica, kukuruz,šećerna repa),u okviru projekta ,,Savremeni biotehnološki pristup rešavanju problema suše u poljoprivredi Republike Srbije”, (finansiralo ga je Ministarstvoprosvete, nauke i tehnološkog razvoja), ukazuje na velikuzavisnost količine biljne proizvodnje od klimatskih uslova. Togovori i oniskom nivouinvesticija u sisteme za navodnjavanje,kao i opostojanju velikogbroja isuvišemalih gazdinstava koja nisu u mogućnosti da ulažu umehanizme zaštite od suše.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku,u Srbiji se poslednjih godina navodnjava svega 25.128 hektara, što činisamo 0,50 odstoukupnihpoljoprivrednihpovršina.

U prilog tvrdnji da su ulaganja u sisteme za navodnjavanje neophodna za produktivniju poljoprivrednu proizvodnju govori i činjenica da je u Srbiji u poslednjih deset godina, čak i u sezonamakoje nisu bile sušne, zabeležen deficit vode u letnjim mesecima, odnosno u periodu kada je većina biljaka najosetljivija na sušu. Ekonomski isplativija biljna proizvodnja u uslovima korišćenja sistema za navodnjavanje posledica je više stope rasta prihoda usled povećanja prinosa zbog navodnjavanja,od rasta ukupnih rashoda u procesu proizvodnje.

*Institut ekonomskih nauka