Епл монотеизам Стива Џобса

Прошло је више од годину дана од смрти Стив Џобса, маркетиншко-технолошког генија који је цео свет заразио „aјфоном”, „aјпедом”, и осталим „Епл” уређајима. Опсег људи и професија који користе ове ствари је невероватан, од тинејџера до хирурга на клиници Мајо. Последње што сам чуо је да људи користе „ајпед” као навигацију у малим приватним авионима. У сваком случају, желео бих да поделим са вама нешто што ми се одавно мота по глави – због чега су људи широм света оволико опијени „Еплом”.

Стив Џобс је, наиме, лукаво завео целу планету користећи један једини мотив преузет из историје верског живота – прелазак из политеизма у монотеизам. Хришћанство. „Епл” није само компанија која има своје кориснике. Он је њих претворио у пасиониране вернике, од којих су неки спремни чак и да крену у крсташке ратове зарад пропагирања своје вере.

А ево и како се тај монотеистички преврат десио. Најбољи пример за ово је „ајфон”. Пре „ајфона”, све остале компаније су имале на стотине и стотине модела мобилних телефона у понуди. Просечан човек би ушао у радњу да купи телефон, на пример „нокију”, а затим би му продавац ставио на сто двадесет модела и сат времена објашњавао који има колико меморије, који има бољу камеру, време трајања батерије... Купац би углавном био у потпуној конфузији од свих тих информација, и на крају би изабрао неки телефон а да не зна зашто.

Са стране гледишта једне капиталистичке компаније, овакав приступ је добар, јер омогућава формирање опсега цена, и људе је лакше преварити да купе нешто што им у суштини није потребно. Зато су све компаније имале такав приступ, и то је све одавно искалкулисано у разним маркетиншким анализама.

Стив Џобс је посматрао све то и закључио једну ствар која је пресудна за успех „ајфона”. Људи су уморни од избора и од бирања, превише им је то информација. „Епл” ће бити потпуна супротност. „Епл” је фирма код које нема избора. „Епл” гарантује да ће направити један једини телефон који ваља, на коме све ради најбоље. Не чак ни два. Један. Ко жели да бира, може слободно да оде и да се приклони неком од других брендова. У „Еплу” – избора нема. Или ћеш да користиш оно што ми кажемо да је једино добро, или ћеш се вратити лутању по продавницама телефона, бескрајном упоређивању, вагању и хаосу.

Овај приступ био је нешто што би тадашњи стручњаци за маркетинг назвали „катастрофална грешка”. Компаније су свој профит остваривале већином зарад тога што су људима креирале ту илузију избора, и то се сматрало за једини исправан капиталистички приступ. Зато је покојни Џобс имао доста проблема да убеди своје инвеститоре да је то добар приступ.

Но, показало се да је то био пун погодак. Јер, тим приступом Џобс је извео нешто што су хришћани урадили пре две хиљаде година – превели су људе из политеизма у монотеизам.

Приступа се људима, паганима, који имају по једног бога у сваком дрвету, камену, потоку, и каже им се: „Заборави на твоје ситне богове којих има толико да више нико не може да попамти ко је заштитник чега и каквог је карактера. Ми ти нудимо једног Бога, савршеног, који покрива све и коме се обраћаш за све. Нема избора. Бог је један”. То је било оно што је пресудно. Ми ти нудимо један најбољи телефон, један лаптоп, један таблет уређај, остали ти нуде на стотине сумњивих.

Комплетан наратив компаније „Епл” је једнозначно преузет из овог времена ширења хришћанства. Месецима пре изласка новог „ајфона”, пророк (Џобс) се појављује и најављује силазак Божјег сина („ајфона”) са неба. Говори се о томе како ће он људима променити и олакшати животе, а затим се оставља људима да препричавају и амплификују ову идеју све до обећаног дана. На тај дан, испред храмова („Епл” продавница) формирају се редови верника који су до тада већ пресвиснули од ишчекивања, и боре се да буду међу првима који ће дотаћи тело најављеног спаситеља.

Чак и естетика компаније „Епл” је прилагођена овом маниру. На презентацијама и пропагандном материјалу „ајфона”, овај уређај се увек осликава као на иконама светаца. Уређај се представља на позадини која је такозвана ваздушна „Да Винчијева” перспектива, централно постављен са одсјајем и великим празним простором, што су све стандардни елементи иконографије (погледајте рецимо икону Свете Петке). Не треба ни помињати јабуку, симбол вере, која се по пропорцијама увек ставља на месту крста.

„Епл” има све елементе религије. Људи у својој генеричкој суштини имају ту тежњу ка вери, коју негде морају каналисати и у нешто морају веровати. У данашње време када је класична религија прилично ослабила, они се зато окрећу новој врсти религије – брендовима. А „Епл” је ту међу најјачима. Има најбоље проповеднике.

Стив Џобс је, нажалост не својом вољом, у хришћански мит о „Еплу” унео и још један мотив који га учвршћује: умро је релативно млад, као и Исус Христ. То ће у будућности допринети још већем идолопоклонству и појачавању мита, јер ће сада целу ту идеју проповедати апостоли које је Исус Џобс одредио за наставак ширења јеванђелизма.