Балкони, лође, терасе

Попевши се у вишеспратнице, човек се затворио у "четири зида" и окренуо породици и ТВ-у. Његова веза са природом и окружењем се смањила, отуђио се од комшија и одвикао од поподневне кафе на свежем ваздуху. Једина шанса му је да има довољно велику лођу, балкон, веранду или терасу и да зна да их правилно користи.

Због лакшег разумевања разлике у овим појмовима, ево њихових приближних дефиниција.

Балкон је надземна "платформа" која излази из равни фасаде објекта и оивичена је оградом или парапетним зидом. Балкон је, такође, и галерија истурена изнад гледалишта позоришта и биоскопа, но, о њима неком другом приликом.

Лођа је отворени простор, део вишеспратнице који габаритом не излази из равни фасаде већ на фасади има парапетни зид или ограду.

Тераса је отворени простор на терену или крову зграде који представља продужетак дневне собе или другог дела стана или куће.

По важећој дефиницији JUS-a U.C2.100, ови појмови су нешто другачији.

Лођа – спољни део зграде оивичен са три бочна фасадна зида; балкон лођа – затворена са две вертикалне стране; балкон тераса – затворена са једне вертикалне стране.

Но, како год да их зовемо, важно је да се ваљано опреме и исправно користе.

Због честе непрецизне употребе ових појмова, у даљем тексту ћемо их користити без превелике жеље да архитектонска дефиниција буде најбитнија. Ово је прича о животу, са терасама, лођама и балконима, и на њима.

БАЛКОНИ ОСТАВЕ – НИКАКО
Најгори начин за коришћење лођа и балкона јесте да буду спремиште за одбачено покућство. Ако сте затрпани стварима, ма колико да сте уредни, ови простори постају ругло вашег стана, зграде и града. Скупљачи градске прашине, старе комоде и резервни замрзивачи, одузимају вам минималне шансе да уживате у погледу са терасе.

ЗАСТАКЉИВАЊЕ – ДА ИЛИ НЕ
Зазиђивање или застакљивање лођа и тераса ради се по дефинисаним правилима и уз одговарајуће одобрење за градњу. Принципи по којима се то изводи произилазе из:

1. УСЛОВА И ТЕХНИЧКИХ НОРМАТИВА ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ СТАМБЕНИХ ЗГРАДА И СТАНОВА ("Службени лист", децембар 1983)

"Најмање 50 посто фасадних отвора треба да излази на балконе и лође. Балконима и лођама оријентисаним према југу омогућити накнадно застакљивање које се преко лета може уклонити."

2. ПРАВИЛА ГУП-а БЕОГРАДА, дозвољени радови за стамбена ткива (поглавље 4.3.16. и поглавље 11.7.2.14.):

– доградња на отвореним терасама није дозвољена ни у једном случају;

– затварање балкона, лођа и тераса није дозвољено у компактним градским блоковима, а дозвољено је у отвореним блоковима, индивидуалним становима, приградским блоковима и мешовитим блоковима;

– затварање балкона, лођа и тераса – дозвољено је под условом да овом интервенцијом неће бити угрожени објекти суседних парцела (правило о минималном растојању између објеката);

– у објектима компактних, отворених и мешовитих блокова централне градске зоне није дозвољено затварање балкона, лођа и тераса на главној фасади, али је дозвољено према унутрашњем дворишту;

– затварање свих тераса на фасади мора се изводити на исти начин, у истом материјалу и боји, у складу са постојећим елементима зграде.

БАЛКОНИ, ЛОЂЕ, ТЕРАСЕ НОВИХ СТАНОВА
Ево неколико правила којих се архитекте придржавају пројектујући станове у Србији:

– најмања дубина лођи или тераса је 1,3 метра ако су намењени боравку станара;

– француски балкони су застакљени отвори на фасади чија величина одговара фасадним балконским вратима, без припадајуће проходне терасе. Из безбедносних разлога имају одговарајућу ограду;

– по важећим прописима, дефинисане су максималне површине тераса, лођа и балкона, у зависности од величине и структуре стана:

• гарсоњере, једнособни и једноипособни станови – 10

• двособни, двоипособни и трособни – 14

• троипособни и четворособни – 18

– у обрачун нето површина станова улазе лође, терасе и балкони у укупној површини без икаквих редукција или умањења

– дозвољено је пројектовање тераса из дневних и спаваћих соба, трпезарија и кухиња.

БАЛУСТЕРИ И ЗИДАНЕ ОГРАДЕ
Све врсте балкона и лођа морају имати безбедне ограде прописне стабилности и висине. За објекте спратности до седмог спрата, та висина је 110 сантиметара, а за више спратове, 130 сантиметара.

Размак између решетки мора да буде мањи од 12 сантиметара, тј. ужи од дечје главице.

У зависности од врсте ограде, зависиће и начин опремања и коришћења терасе. Водите рачуна да транспарентне, металне или застакљене – отварају поглед пролазника на веш који сушите, буре са туршијом или стару одложену грејалицу.

ЦВЕЋЕ И ЗЕЛЕНИЛО
Зелена башта на тераси и лођи двоструки је украс. Стан добија свој врт, оазу мира и одмора, а фасада зграде додатни украс. У баштованству, узгајају се посебне декоративне биљке за терасе. Саде се у посудама које се каче о ограде или у саксијама за углове балкона. Могу бити сезонске – једногодишње, отпорне на зимско време те се никада не уносе у стан или пак оне које презимљују у собама или на ходницима. На вама је да бирате боју цветова или облик зелених крошњи. Једно је сигурно – цвећа никад превише.

БАШТЕНСКЕ ГАРНИТУРЕ
У зависности од величине балкона и терасе, бира се и гарнитура за седење. Мали станови диктирају избор столова и столица који увек стоје на отвореном (пластичне или металне). За срећнике који имају оставу за сезонски намештај, ратан гарнитура и љуљашка са текстилним јастуцима и пресвлакама прикладно су решење. Шта још чини опрему терасе: сто на расклапање, роштиљ, апарат против комараца...

ТЕНДЕ И ДРУГИ СЕНИЦИ
Лође изложене јужном сунцу заштићују се пластичним или платненим тендама, са механизмом за расклапање. Постављају се тако да не уништавају и не наружују фасаду. Траже редовно прање и одржавање. Производе се у разним бојама и дезенима и вредне су уложеног новца. Осим заштите од сунца, тенде бране од кише на непокривеним терасама.

СВЕТЛО И УТИЧНИЦЕ
Већина тераса има светло за вечерње коришћење. Ако је икако могуће, изведите и једну утичницу за различите електроуређаје који могу затребати (машина из кућног алата, рачунар, стона лампа, електрични роштиљ, апарат против комараца).

Све чешће се користе плинске грејалице за спољну употребу и на приватним терасама – у прохладним јесењим вечерима или топлим сунчаним зимским данима.

ПОДНЕ ОБЛОГЕ
Подови лођа, балкона и тераса поплочани су керамичким плочицама. Њихов је век различит и, осим естетске, имају важну улогу у заштити хидроизолације. Честа хаварија у стану – влага на угловима собе или подигнут паркет уз балконска врата, узроковани су лоше изведеном или оштећеном подном хидроизолацијом терасе. Најважније правило је подићи изолациони материјал уза зидове терасе 20 сантиметара и заштитити га слојем термоизолације и спољном облогом (керамичка сокла или слично). Праг на балконским вратима заштићује се по истом принципу.

КРОВНЕ ТЕРАСЕ
Мало је срећника који живе на последњем спрату зграде, са пространим кровним терасама. У свету су такозвани пентхауси најтраженије и најскупље некретнине. Осим најбољег погледа на окружење, ове терасе пружају могућност визуелне изолације од радозналих комшија. По правилу су великих димензија, често веће и од дневне собе. На њима се живи са много садржаја: део су дневног боравка, могу бити ресторан-тераса, а најекстремнији терасе опремају хидромасажним кадама или монтажним базенима. Туш за летњу врелину, свакако, добро дође.