Кругман: Фиксни курс није решење

Не бих Србији саветовао фиксирање курса, то би било погубно решење, поручио је амерички економиста Пол Кругман, добитник Нобелове награде за економију, и вероватно разочарао велики број окупљених привредника у Кристалној дворани хотела „Хајат”.

Ограђујући се да не познаје довољно ситуацију у нашој земљи и да не жели да се прави да је стручњак, казао је да је разговарао са људима и чуо да Србија има валуту која је доста ослабила у последње време. Упркос томе, његов став је да је вредност динара и даље прецењена, а за проблем минуса у спољној трговини даје, како каже, једноставан рецепт: „повећајте извоз”.

– Депресијација, односно слабљење националне валуте, колико год да је не волите, није лоша јер повећава конкурентност земље. Покушај да се одржи снажна валута само одлаже тај процес. Шпанија би била срећна када би у овим околностима имала сопствену валуту и када би могла преко слабљења курса да поврати своју конкурентност – казао је Кругман који је у Србију дошао на позив Клуба „Привредник” и Националног савета за привредни опоравак.

Претходно је истакао да ова земља мора да примени мере штедње које подразумевају смањење плата за 15 одсто како би се економија вратила у нормално стање. Да Шпанија има могућност да ослаби националну валуту, реална вредност зараде у еврима би пала и на тај начин би безболније било направити равнотежу у систему.

Зато је у овом тренутку за Србију боље што нема евро, сматра Кругман јер он доноси велике проблеме у оним земљама у којима је валута. Он је додао да је српски проблем у томе што је наш дуг деноминован у еврима и што слабљење динара повећава задуженост. Зато у Србији није тако једноставно повећати конкурентност преко слабљења динара.

– Али када се све узме у обзир боље је у овој кризи немати евро и решење тражити у сопственој валути, макар имали проблеме какве ви данас имате – закључио је Кругман и додао да висина јавног дуга у Србији није проблематична.

Млађан Динкић, министар финансија, изјавио је, како преносе агенције, да се слаже с нобеловцем Полом Кругманом да динар не треба прецењивати и да Србија треба да задржи пливајући девизни курс.

– Годинама говорим да Србија не треба да има фиксни већ флексибилан девизни курс, али да дневне осцилације не буду високе и да централна банка интервенише с времена на време да спречи велика померања курса – рекао је Динкић новинарима у ходнику хотела одмах после Кругмановог предавања.

У исто време у сали поред, нобеловац је седео и стрпљиво чекао да се сви представници седме силе појаве, јер су новинарска питања била предвиђена одмах после предавања.

На констатацију новинара да се Србији догодило све најгоре из економске теорије што може да се догоди једној земљи, Кругман је одговорио:

– Није вам се десило све најгоре, нисте у најлошијој позицији. Може и горе – казао је Кругман и додао да то показује пример Грчке.

Инсистирање на ригорозним мерама отераће тамошњу привреду у колапс, сматра он.

– Треба да постоје границе штедње. Још више уштеда нису увек одговор. То погоршава ситуацију. Треба да кажете кредиторима, зашто да не, да не желите још оштрије мере штедње – казао је он.

Као економиста, нарочито кроз своје колумне у „Њујорк тајмсу”, Кругман се изузетно залаже за повећање потрошње, а не само за штедњу. То је био и повод да је премијер Ивица Дачић у уводном обраћању истакао како Кругман добрим делом сноси одговорност за економску политику Србије, јер је у знатној мери базирана на његовим ставовима.

– Ви сте један од ретких стручњака које сам цитирао у свом експозеу. Као што сте рекли: „Моја потрошња је ваш доходак. Ако смањимо потрошњу, смањујемо тражњу, онда више нема ко да купује производе и онда земља улази у зачарани круг” – још једном је премијер цитирао Кругмана.

На питање новинара „Политике” шта би се догодило ако би све земље примениле рецепт о стимулисању потрошње, и где би се нашао новац за то, односно ко би у тој ситуацији позајмљивао новац, Кругман је одговорио:

– Ако би све земље одлучиле да стимулишу потрошњу, онда би то била дивна ствар јер би позитивно утицале једна на другу и подстицале економски раст. Ако мислите да постоји фиксна сума новца и ако би Америка позајмила средства да онда не би било пара за Немачку, на пример, онда се варате. Постоје неискоришћена средства. Штедња је рецимо много већа од могућности за инвестирање.

Да ли би у случају Србије, подстицањем потрошње, држава заправо помагала стране произвођаче, а не домаћу привреду, јер смо увозно оријентисана економија, питали смо. Кругман је одговорио да не треба у потпуности кренути у том правцу, већ је то начин да се олакшају мере штедње. Сматра и то да је инфраструктура изгладнела, али и народ, односно потрошачи и да у таквим околностима држава мора да повећа капитална улагања како би покренула економску машину.

----------------------------------------------

Свако чуо шта је хтео

Чини се да су окупљени слушаоци различито схватили Кругманов став о курсу. Увозници су коментарисали да је Кругман рекао како је депресијација добра за државу, јер пружа могућност да се повећа конкурентност, али да је, са друге стране, погубна за привреду.

Миодраг Костић, власник „МК комерца”, на питање како је схватио Кругманов став о курсу одговорио је:

– Ја сам схватио супротно од ових других. Једно је љубав, друго су чињенице. За протеклих 10 година цене су порасле за 180 одсто, а курс је ослабио за нешто мало више од 80 одсто. Сваки студент економије зна шта је то – реч је о вештачком одржавању курса. Које се у неким земљама ради намерно, али то је политика која може да се води само ограничен број година због различитог економског циља. Када то радите на дуги рок, онда неко мора да плати цену – објаснио је Костић како су у случају Србије цех платили извозници.