Пилоти приземљили Луфтвафе

Немачко војно ваздухопловство суочено је са озбиљним проблемом. Уочи планиране експедиције Луфтвафе у Авганистан, где би осам млазних ловаца типа "торнадо" требало да дејствују у саставу тамошње међународне мировне мисије, све више чланова посада и логистичког штаба одбијају да учествују у овој, како то истичу, војној авантури.

"Авиони су спремни, али је мало пилота који су вољни да њима управљају, чак и логистичари, ето, отказују послушност", истакнуто је у саопштењу немачког министарства одбране. Повод, по морал немачких миротвораца погубном оглашавању министарства, била је претходна одлука потпуковника Јиргена Розеа, логистичара који је одбио да управља снабдевањем авганистанске ваздухопловне јединице, али и најава радне групе "Дармштатски сигнал", која окупља критички настројене војнике, да ће пример потпуковника следити пилоти, одређени да крену на пут у Авганистан.

Заједнички став припадника Луфтвафе, који одбијају да ратују далеко од Немачке и Европе, или, како се елегантније каже, да надзиру мир у Авганистану, темељи се на констатацији да припадници мировне мисије немају мандат Савета безбедности УН: "Овде је, једноставно, реч о подршци крсташком походу Џорџа Буша против невидљивих терориста", изјавио је потпуковник Розе пред комисијом Четвртог војног одсека и – затражио премештај у другу јединицу, која се бави искључиво задацима одбране немачких граница.

Захтеву Розеа, у међувремену, удовољено је са највишег надлежног места, а из војне команде и из надлежног министарства је саопштено да ће се поштовати и воља других припадника војске, уколико поставе сличне захтеве. Наравно, овде није реч о некој посебној предусретљивости Савезне војске. Уступци немачке војске условљени су пресудом Савезног управног суда у Лајпцигу. Разматрајући тужбу мајора Флоријана Фафа – деградиран 2003. године у чин капетана, пошто је одбио да ради на развоју компјутерских програма, који би, по његовом мишљењу, помогли и војсци САД да води освајачке ратове – суд је 2005. године одлучио: "Уставно право сваког војника да поступи по осећању правичности и у складу са налогом савести изнад је основног принципа подређивања претпостављеним у војним структурама, и безусловног извршења наређења."

Дискусија широких размера, која је те 2005. године више од шест месеци пленила пажњу немачке јавности, поново је актуелизована: "Да ли је куцнуо час будућности Бундесвера као армије спремне да се носи са непријатељем", запитали су се критичари наклоњени доктрини активне одбране државе. Додајући да се Савезна војска, после најновије одлуке "попуштања пред дефетистима", претвара у наоружане посматраче, неспособне да узврате ватру, поставили су питање ко ће, у случају опасности, бранити земљу од агресора?