Поново постављена биста Милоја Павловића

Крагујевац – Десет година након што је нестала из Алеје народних хероја у Великом парку, и заједно са другим споменицима негде претопљена, биста Милоја Павловића, солунског ратника и легендарног директора крагујевачке Мушке гимназије, поново је постављена тамо где је и било предвиђено да стоји, испред зграде некадашње Учитељске школе, данас Природно-математичког факултета.

Јучерашњем откривању бисте присуствовали су крагујевачки ђаци и наставници, представници Прве гимназије, града, Субнора, као и потомци његових рођака. После пригодних говора, они су положили венце поред нове бисте, чији је аутор академик Никола Кока Јанковић.

Несталу бисту урадио је наш познати вајар, професор Јован Кратохвил, а сада је требало да се ради сасвим нова. Срећна околност је што је академик Јанковић био аутор још једне бисте Милоја Павловића, у родном селу овог храброг Шумадинца. Она је послужила као калуп за ново спомен-обележје.

Иницијативу за поновно постављање бисте покренули су Павловићеви рођаци и уредник „Недељних новина крагујевачких” Мирослав Јовановић.

Милоје Павловић је рођен 1887. године, у Горњим Јарушицама, а после основне школе, у Крагујевцу уписује Мушку гимназију. Школовање наставља у Београду, где завршава два факултета, правни и филозофски. Његов тек започети педагошки рад прекидају балкански ратови. Павловић је учесник и Првог светског рата, у којем заједно са својим артиљерцима преживљава албанску голготу. Пробијајући се кроз пакао Солунског фронта, он се као победник, одликован Орденом белог орла и Златном медаљом за храброст, враћа у Шумадију.

По ослобођењу земље, у Мушкој гимназији предаје српски језик и књижевност, али и стране језике, креира наставне планове и програме, пише за новине. Један је од најугледнијих чланова Соколског друштва.

Павловић је учесник протеста 27. марта 1941. године. Своју приврженост слободарским идејама, овај храбри Србин показао је 21. октобра исте године. Тог дана, када крагујевачким Шумарицама одјекују митраљези који косе беспомоћан и недужан народ, Павловић стаје испред својих ђака и шири руке, покушавајући да их заштити од смртоносних рафала.

Тог дана, овај одважни ратник и узоран педагог није отишао у смрт, већ у историју и вечност. Његова биста, јуче поново постављена, зарад сведочанства о томе како су се преци жртвовали за домовину.

Б. Карталовић