Све више онлајн коцкара

Да би се видело да су коцкарнице и кладионице иза сваког ћошка у било којем граду у Србији довољно је само изаћи из куће. Истовремено, после изласка на светску мрежу и краће виртуелне шетње, јасно је да тек интернет не оскудева у местима за надмудривање са законом вероватноће.

Онлајн коцкање је у порасту као и број онлајн коцкара – покераша, спортских прогнозера и зависника од џек-пота.

Захваљујући технологији, потрага за истим сличицама на слот-машинама више се не одвија нужно у локалима са апаратима, повлачењем ручице, већ из куће или канцеларије, притиском миша. Они који не могу да контролишу страсти и трошење новца, између осталог, често се заваравају речју „спортска”, која доприноси илузији да је све у реду.

– Клађење је у нашој средини веома заступљено и оно може да узрокује значајне проблеме – каже др Вера Трбић, психијатар и један од најпознатијих стручњака за лечење болести зависности.

– То никако није „безазлена” забава, као што би могло да се претпостави само због тога што су догађаји на које се људи кладе – спортски.

Према једном истраживању, у Србији је три одсто одраслих између 18 и 60 година зависно од клађења и коцке. Др Трбић каже да малолетници на лечењу неретко тврде да нису имали никаквих проблема да уђу у локале у којима је иначе забрањен улаз за млађе од 18 година. Многи стручњаци страхују да ће бити још и теже контролисати онлајн рулете или џек-потове. Како каже Раде Каран, директор Удружења приређивача игара на срећу, онлајн клађење и коцкање у Србији званично – не постоји.

– Они су регулисани Законом о играма на срећу, али надлежна Управа за игре на срећу није издала ниједно одобрење за онлајн игре на срећу домаћим приређивачима – објашњава Каран.

– Њихово образложење је да не могу да издају одобрења, јер иако постоји закон, нису донета подзаконска акта.

Каран примећује да се ова врста забаве шири у свету и да би се, ако је судити по томе, вероватно велики број људи кладио и коцкао на интернету и у Србији.

– Таксе за организовање игара на срећу преко интернета су врло високе, па држава, тиме што их онемогућава, оштећује сопствени буџет. Осим тога, те ствари се не могу зауставити, па домаћи играчи играју код страних оператера.

И поред тога што немају дозволу, бројни сајтови у Србији ипак организују клађења и коцкање. Проблем још и већи од сивог тржишта је зависност коју могу да створе слот-апарати, макар и постојали само на светској мрежи. Број оних који су се навукли на виртуелне рулете и стварно трошење новца, није занемарљив.

– Све је већи број зависника од онлајн клађења који нам се јављају – истиче др Ивица Младеновић, психијатар и председник Клуба „Шанса”, удружења грађана за борбу против патолошког клађења.

– То је сада већ двоструки проблем. Имате зависност од клађења и зависност од интернета.

Тридесетдеветогодишњег, факултетски образованог супруга и оца малолетног сина из малог места у Србији, проблем са коцкањем је досад коштао око 30.000 евра. Фамилија га је подстакла да се јави у једно приватно саветовалиште у Београду. Његов рођак истиче да лекари предвиђају побољшање за шест месеци.

– Одлази сваког викенда и третман од 45 минута га кошта 4.000 динара – каже он.

Због либерализације ове индустрије и пораста броја људи са проблемом, велики број психијатара и психолога, пре свега у Београду, специјализовао се за решавање невоља зависника од коцке. Неки од приређивача су финансирали истраживања и пројекте који подстичу „одговорно коцкање”. Саветовалишта и СОС линије, каже статистика, најчешће позивају укућани коцкара, групу коју најчешће чине адолесценти и млади између 20 и 30 година. И за оне који седе за апаратима и за оне који седе испред рачунарског екрана, нужна је, кажу психијатри, промена начина живљења.

– Они пре свега морају да мењају систем вредности – закључује др Трбић.

----------------------------------------------

Приватни приређивачи против Државне лутрије Србије

Раде Каран истиче да једино Државна лутрија Србије онлајн организује игре на срећу док остали приређивачи чекају подзаконске акте.

– Сведоци смо да је Државна лутрија Србије почела, по свему судећи нелегално, да приређује спортско клађење путем интернета и при том у тај посао ушла са страним оператером – каже Каран.

Међутим, у Државној лутрији Србије одговарају да је њихов пројекат спортског клађења са организатора онлајн игара на срећу „Спортингбетом” у складу са законом и дозволом Управе за игре на срећу.

– Остали домаћи приређивачи немају дозволу за организацију игара на срећу путем интернета, будући да нови закон прописује да право на организацију игара на срећу путем интернета имају Државна лутрија Србије и приређивачи који за то испуне потребне услове и добију одобрење Управе за игре на срећу – кажу у Државној лутрији Србије.