Уживам у раскошној глуми

Млада британска редитељка Александра Дејвис поново ради у Београду, у позоришту „Пуж”. Овога пута режира представу „Принцеза у замку духова” у којој ће се потписати као аутор текста и редитељ. Представом којом жели да укаже на проблем претерано брижних родитеља који држе децу под стакленим звоном. Премијера је најављена за 19. октобар.

Принцезу Камелију тумачи Искра Брајовић, а у подели су и Лако Николић, Урош Јаковљевић, Бранка Шелић и Бранислав Зеремски.

Александра Дејвис, да подсетимо, прошле године је, такође у позоришту „Пуж” режирала Шекспирово дело „Сан летње ноћи”.

– Хтела сам да направим представу баш за позориште „Пуж”. Допала ми се прича о духовима. То је врло, врло енглески дух, стил. Кад сам прошли пут боравила у Београду, радила сам Шекспиров „Сан летње ноћи”. Зато сам пожелела да нађем неку енглеску тему са којом бих се поново представила београдском најмлађој публици. Тако је и настало штиво„Принцеза у замку духова” које прича о трочланој породици: оцу, мајци и кћери. Ти духови су заправо отац и мајка који живе са својом кћерком у чаробном замку. Они штите своју љубимицу и не дозвољавају јој да изађе из замка, она живи као птица у кавезу. Мислим да деца не треба да буду толико заштићена. Треба их пустити да се осамостаљују и да се сами боре за своје место под сунцем, каже Александра Дејвис и додаје:

– Зато принцеза на крају представе гласно поручује: „Пустите ме напоље, хоћу да живим свој живот”. Волим да радим представе за децу јер ту нема простора за лаж. Ако радите добро, са емоцијама, деца ће да реагују, у супротном наилазите код најмлађе публике на зид тишине и ћутања.

Александра Дејвис од најранијег детињства радо долази у Београд. Потиче из српско-енглеске породице. Њена мајка, рођена Београђанка, која годинама живи и ради у Лондону, још као девојчицу водила је у позориште „Пуж”.

– Замислите тај спој: мама Београђанка, отац рођен у Велсу. Резултат тога је моја посвећеност уметности, иако сам најпре студирала политичке науке у Бристолу, а затим чари позоришта усавршавала у школи уметности у Паризу. Глумила сам у многим представама, а поред режије бавим се и кореографијом – прича наша саговорница.

Паузу између две пробе у позоришту „Пуж” користи, каже, да се дружи са својом баком, али и да што боље упозна Београд.

– Много ми се допада атмосфера у Београду, посебно у позоришту где имам осећај да сам у породици. То је јако добро за посао. Људи се добро познају, имају слична интересовања. Зато волим да долазим у Београд. Српско глумиште је прави расадник талената, зато са посебним емоцијама пратим све представе на овдашњим позоришним сценама и уживам у раскошној глуми. То не можете срести свуда у свету. У Лондону је слична ситуација, само што тамо има много комерцијалних позоришта и представа. Глумци се боре за своје место. Не кажем да се овде не боре, али на неки други начин – тврди Александра Дејвис.

После београдске премијере представе „Принцеза у замку духова” Александра путује у Дрезден где је чека рад на новом ауторском пројекту „Социјални паразит”, чију премијеру најављује за почетак јануара 2013. године. После тога, каже, намерава да се позабави својим новоотвореним лондонским позориштем „Двориште”.

Б. Г. Т.