Набавке јавне, погодбе тајне

Међу нама привредницима, када је о јавним набавкама реч, важи правило – „ако ниси наместио тендер онда немој на њему ни да учествујеш”. У супротном, или си романтично наиван, или си необавештен. Јер, све је унапред познато, само је недостајало да се у тендеру напише боја очију и тетка из Лесковца.

Овако Милан Кнежевић, потпредседник Уније малих и средњих предузећа, описује зашто су јавне набавке извор злоупотребе и корупције.

– У свету се по хитном поступку обави 10 до 15 одсто јавних набавки. Код нас се чак 70 одсто поступака договори у непосредном преговарању. То оставља широки простор за злоупотребе – каже Кнежевић.

Према подацима Државне ревизорске институције (ДРИ), у овој области ненаменски се потроши око 800 милиона евра.При том, ДРИ није контролисала све јавне набавке већ само један део њих, и то преко буџетских корисника чији су завршни рачуни за 2010. годину ревидирани. Предлагачи новог закона о јавним набавкама очекују да се тај проблем реши.

Према речима Миленка Џелетовића, координатора Економског савета СНС-а, кључне новине овог прописа односе се управо на спречавање корупције и сукоба интереса. Радна група за израду закона је већ, како каже, „са задовољством”, након јавне расправе, уградила у предлог неке сугестије ДРИ, Републичке комисије за заштиту понуђача, као и Управе за јавне набавке, додаје Џелетовић.

– Овај закон ће имати најмање три важне макроекономске функције. Прво, представљаће снажан инструмент у рукама носилаца економске и политичке власти у борби против корупције и спречавања сукоба интереса. Друго, послаће позитиван сигнал ЕУ, страним инвеститорима и међународним финансијским институцијама о несумњивој решености српске владе да законодавно и институционално излечи ову неуралгичну тачку јавних финансија. И треће, штедеће између 500 и 700 милиона евра новца пореских обвезника – наводи Џелетовић.

Новина је и увођење обавезне делимичне централизације јавних набавки на републичком нивоу, али и планирање, поступак избора понуђача и праћење реализације тог посла.

– Мале набавке смо увели у законски оквир, нема више правилника, не може више министар да уређује мале набавке на које се годишње потроши око 350 милиона евра, и то само оне које су евидентиране, не смем ни да помислим колико још има неевидентираних које нико не контролише – наводи Џелетовић.

Предлог закона уводи у законске оквире и куповину непокретности и закуп. Не може више министар или директор да одлучује коју ће зграду држава да купи или закупи и по којој цени, додаје. Мањкавост претходног законског решења јесте што је буквално преписана директива ЕУ по којој држава чланица није у обавези да том приликом расписује тендер. Што је, кажу познаваоци ове области, оправдано, јер је реч о заједници држава и бесмислено би било да једна држава другу обавештава да ће у својој земљи купити неку некретнину. Међутим, преписивањем те одредбе у Србији се створио простор за дискреционо договарање. „Зграде ’Аероинжењеринга’ и ’Србијапројекта’ најсвежији пример су за то”, сматра Џелетовић.

– Набавке које се финансирају из средстава страних кредита, и то укључујући и оне повољне, биће у оквирима закона. Не може више нико да се позива на међународне финансијске институције, јер кредит сви ми грађани враћамо и имамо право да знамо како је тај новац потрошен, више од међународне финансијске институције. Она има камату да покрије ризик, а ми имамо све више незапослених и гладних – објашњава наш саговорник.

Промене уговора, додаје, подвргли смо строгој контроли. Не може више анексима да се изиграју остали поштени понуђачи. Овај закон даје Републичкој комисији право да одлучује, да пресуђује, да контролише, да кажњава и наручиоце и понуђаче, да гони учиниоце прекршаја, да поништава уговоре, појашњава.

Ипак, било је оцена у јавности да се ефекат уштеда применом новог закона прецењује и да се у најбољем случају може очекивати око 150 милиона евра годишње. Међутим, експертски тим СНС-а предвођен Јоргованком Табаковић и Бојаном Терзићем урадио је и анализу ефеката примене закона која показује другачије. На основу детаљне анализе, коришћења узорака и модела, процењује се да се применом овог закона на годишњем нивоу могу остварити уштеде од око 74 милијарде динара.

Немања Ненадић, програмски директор „Транспарентности”, оцењује да је предложено законско решење боље од претходног. Видећемо коначну верзију закона, али текст по многим битним стварима, као што је спречавање корупције, на пример, уводи значајне новине. Он ипак додаје да је предложено решење ипак далеко од идеалног, као и да сумња да ће донети толике уштеде.

А. Телесковић